Из Кијева често стижу контрадикторне изјаве у вези са овим питањем. Недавно је Зеленски и сам рекао да су он и његов тим спремни да „по тачкама“ испуњавају Минске споразуме, којима је предвиђено примирје и направљен план за трајно решење кризе у Украјини.
Зеленски се оградио да ни он, ни његов тим нису потписивали тај документ, али да је спреман да га реализује, како би у његовој земљи завладао мир.
Москва подсећа да је суштина Минских споразума директан дијалог Кијева са Доњецком и Луганском.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је такође подсетио да је мешање у унутрашње послове Украјине пре пет година изазвало државни удар у овој земљи. Као резултат државног преврата, национални радикали су дошли на власт у Кијеву, а на простору ОЕБС-а избио је још један сукоб — у Донбасу. Свих пет година, сукоб се није могао решити, због чињенице да је режим бившег председника Украјине Петра Порошенка категорички саботирао имплементацију споразума из Минска.
Лавров је пожелео актуелном председнику Украјине и новој Влади, која ће бити формирана после парламентарних избора (21. јула), да се ослободе наслеђа бивше власти. Он је истакао и да Москва пажљиво прати ситуацију у Кијеву, одакле стижу контрадикторне изјаве. С једне стране, они као кажу да ће се у потпуности придржавати споразума из Минска, а с друге стране, да неће водити директан дијалог са Доњецком и Луганском.
Управо је ту и проблем, што сви учесници и гаранти минског процеса схватају потребу да се успостави директан дијалог, осим кијевских власти.
Политички коментатор и стручњак за Украјину Ростислав Ишенко сматра да се доласком Зеленског на власт ништа неће променити и истиче да је „Украјину немогуће ’натерати‘ да се придржава споразума“.
„Целокупна политика Украјине од потписивања споразума у Минску састоји се у томе да Кијев говори да ће се споразуми поштовати, али истовремено се саботира њихова реализација. И саботажа се спроводи по свим, чак и најмањим тачкама. Као што и сами схватате, говорити, о рецимо, посебном статусу Донбаса је генерално прилично тешко, јер то може значити федерализацију Украјине. Али, рецимо, размена затвореника није проблем. Започети разговоре ништа не кошта — сасвим је могуће разговарати, а ни о чему се не договорити“, каже експерт.
Према његовом мишљењу, проблем није у Зеленском, већ га ствара украјинска олигархија.
„Није проблем Зеленски. Ако је до њега, мислим да би он могао да почне преговоре. Њему је потпуно свеједно што се тиче Донбаса. Све то саботирају људи који заиста владају земљом — украјинска олигархија. Они не желе да се придржавају споразума, јер мисле да то може да доведе до распада Украјине“, сматра Ишенко.
Према речима Ишенка, то би „могло да доведе до распада земље, али и да не доведе“. На крају, каже он, могуће је уз помоћ светске заједнице очувати земљу у целости. Прави разлог због којег украјинска олигархија саботира Минске споразуме крије се у нечему другом.
„Преговори са Донбасом и давање посебног статуса том региону сасвим сигурно довешће до слабљења олигархије у Украјини. Механизми власти украјинске олигархије биће нарушени и они ће морати да их изграде поново у новим условима или ће изгубити значајан део политичког утицаја. А, они то не желе. Због тога, не треба очекивати никакве промене“, истиче Ишенко.
Постоје и мишљења да ће Кијев почети да примењује Минске споразуме само у случају ако то од њега недвосмислено затражи „колективни Запад“. Али, пошто западним земљама одговора тај конфликт — он може да траје веома дуго.
Подсетимо, Мински споразуми, потписани од стране Украјине, захтевају од Кијева да усвоји закон о амнестији за оне који су укључени у конфликт на страни самопроглашених република, да донесу Устав, који ће прецизирати посебан статус Доњецког и Луганског региона и њихово право на самоопредељење језика и тако даље.
