Министарство иностраних послова Кине и Министарство културе и туризма објавили су нека упозорења о опасностима које угрожавају Кинезе у Сједињеним Државама, као што су насиље и пљачке на улицама, између осталог. Поред тога, слично упозорење издато је и за оне који ће студирати на америчким универзитетима.
Са почетком трговинског рата између две земље, кинески студенти су се жалили да имају потешкоћа у добијању виза за САД. Неки нису могли ни да заврше курс јер нису успели да обнове визе.
У октобру прошле године, Трампова администрација наложила је америчким амбасадама да пооштре визну политику за кинеске студенте, посебно за оне који студирају високе технологије.
Међутим, крајем јуна, у Осаки, амерички лидер је нагласио да САД желе више кинеских студената на својим универзитетима. Трамп је додао да од њих очекује да остану у Сједињеним Државама када дипломирају.
С једне стране, то би могло значити одмрзавање односа између две земље. С друге стране, Трамп се руководи чистим прагматичним идејама. Кина је највећи понуђач страних студената америчким универзитетима. Зато је губитак стабилног извора прихода озбиљан утицај, коментарисао је за Спутњик Ванг Ксиаофенг из америчког истраживачког центра на Универзитету Фудан.
„На првом месту, САД је привлачна тачка за кинеске студенте. Последњих година, број Кинеза који долазе у Сједињене Државе у школе се стално повећава“, рекао је Ванг Ксиаофенг.
Стручњак је подсетио да ове услуге нису бесплатне:
„Особа која на кратак период посети летњи камп плаћа неколико хиљада или чак две десетине хиљада долара, а они који долазе на студије на дужи период плаћају од 50.000 и 80,000 долара годишње.“
„Дакле, у овој области, САД има јасан трговински суфицит са Кином, а након упозорења које су издале кинеске власти, америчка туристичка индустрија ће наравно добити много мање прихода“, упозорио је он.
За многе земље, кинески туристи су најснажнији покретач економског раста. Прогнозира се да туристички ток из Кине до 2020. године може досећи 200 милиона људи. Кинези не штеде на успоменама и куповинама у иностранству: троше много више од просечних туриста из других земаља. Тако је прошле године, према подацима кинеске туристичке академије, кинески туристи потрошили више од 120.000 милиона долара у иностранству.
Према томе, ограничења туристичког протока, чак и ако су неформална и у облику упозорења, представљају озбиљно економско оружје.
Тако, када је Кина ограничила туризам на Јужну Кореју, као протест против распоређивања ТХААД-ових система одбране у земљи, број кинеских туриста пао је за готово 50 одсто. То је одмах утицало на профитабилност највећих корејских компанија, као што су „Хјундаји“ и „Самсунг“.
