Ови захтеви све су гласнији у појединим круговима у Бриселу, иако је званична Србија током последње деценије и правно и политички и морално учинила све да осуди и овај и све друге ратне злочине.
„Новости“ подсећају да је Скупштина Србије донела у марту 2010. године Резолуцију којом се осуђује злочин у Сребреници, док се бивши председник Борис Тадић и јавно извинио за „једно од најтрагичнијих поглавља југословенских грађанских ратова деведесетих“; а 11. јула 2015. године тадашњи премијер Александар Вучић умало није линчован на комеморацији у Поточарима.
Ипак, европски комесар за проширење Јоханес Хан у понедељак је упозорио да „нема места у ЕУ за оне који негирају геноцид и све друге пресуде међународних судова“.
Захтев да Србија призна геноцид у Поточарима уграђен је и у последњи извештај Европског парламента о Србији, а очигледно је да је ова тема погодна за политику „покретних мета“.
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић сматра да однос званичне Србије према ономе што се дешавало у Сребреници није споран и да ово питање не би требало да буде искоришћено као још једна кочница на нашем путу ка ЕУ.
„Овде нема ни ћутања ни негирања судски утврђених чињеница о Поточарима. Нико од наших званичника не негира да се злочин догодио“, закључила је Грубјешићева.
