После навода медија у региону да Европска унија намеће „још један услов“ на путу Србије ка чланству, Танјуг је од Европске комисије затражио и званичан одговор да ли је признавање геноцида у Сребреници „нови услов“ за Београд.
У писаном саопштењу из ЕУ подсећају да је Србија отворила преговоре о правосуђу и фундаменталним правима, и то у јулу 2016. године.
„Као део тог процеса, Србија мора да у потпуности сарађује са Трибуналом у Хагу, што подразумева пуну примену пресуда и одлука, као и са Међународним механизмом за кривичне судове. На земљама-чланицама ће тек бити да одлучују да ли је то и испуњено“, изјавио је за Танјуг портпарол ЕУ.
Одговарајући Танјугу, портпарол ЕУ подсећа и на јучерашњу поруку шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини и комесара Јоханеса Хана да се Сребренице треба сећати као „једног од најцрњих момената модерне европске историје“, а да су „јачање мира и трајно помирења кључни императиви ЕУ процеса“.
„Трајно помирење није могуће без искреног препознавања заоставштине прошлости“, закључује портпарол ЕУ.
Регионални медији су питање признања геноцидног карактера злочина у Сребреници од стране званичног Београда покренули пред овогодишњу комеморацију у Поточарима.
Повод је био одговор Европске комисије на питања последњег известиоца Европског парламента за БиХ Кристијана Преде о „случајевима негирања геноцида и слављења ратних злочинаца у Републици Српској”.
На питање постављено средином априла, Комисија је почетком јула одговорила да се у већ постојећим документима „јасно наглашава да у ЕУ нема места за запаљиву реторику, глорификацију ратних злочинаца као и да се очекују даљи напори у циљу помирења кључни за трајни мир и стабилност региона“.
Истовремено, у Европском парламенту подсећају на Резолуцију о Србији из 2018. године, у чијем тексту се наводи жаљење због порицање масакра у Сребреници као геноцида од стране неких власти у Србији.
