Теме разговора одржаних уз посредовање Норвешке биле су све области живота земље: од економије, политике, културе до социјалне сфере, а Емил Дабагјан са Института за Латинску Америку верује да ће даљи ток дијалога бити јаснији када се буде прецизније знало шта је договорено.
„Састанци на Барбадосу тек су завршени, а они су се водили иза затворених врата и не зна се шта је конкретно договорено. Мадуро је саопштио да је било речи о неких шест тачака, а шта оне подразумевају — није познато. Једино што знамо јесте да је договорено да сусрети буду стални. Али и то је ипак какав-такав напредак“, каже Дабагјан.
Ефектан потез
Некадашњи дипломата Душан Васић подсећа да је Мадуро непрекидно изражавао спремност за дијалогом, за разлику од лидера опозиције Хуана Гваида. Мадуро је одиграо још један добар потез, тукао је опозицију њеним оружјем, па је чак и први објавио да је договор постигнут, каже Васић.
„Гваидо је много обећавао, хвалио се подршком јавности, говорио да ће се војска окренути на његову страну и да ће страни притисак допринети да се власт узме из руку Уједињене социјалистичке партије, која је на власти. Сада је јасно да је Америка одустала од почетне снажне подршке Гваиду, који је САД на неки начин повукао за нос“, каже Васић.
Васић додаје да је све што се последњих месеци дешавало у свету заправо ишло наруку Венецуели. Једноставно, она је у неком моменту испала из фокуса моћне силе која жели да јој наметне своју власт, захваљујући новим жариштима, односима САД са Кином, а посебно са Ираном, каже Васић.
„Амерички председнички избори се приближавају, простор за вођење рата се смањује. А ако још постоји опасност да се зарати, онда је Иран прилика за Америку. Она не би могла да истовремено своје снаге распрши на више страна, па је одлучила да олабави притисак на Венецуелу и дала сагласност Гваиду да уђе у преговоре“, оцењује наш саговорник из Београда.
Олакшање и за САД
Оцењујући каква би могла да буде реакција САД на најновији развој догађаја у Венецуели, руски експерт каже да, у суштини, преговарачки процес иде у корист и Сједињеним Државама.
„Још кад је бивши амерички потпредседник путовао по латиноамеричким земљама, уверио се да нико тамо не подржава војну интервенцију. Сви сматрају да војно решење нема перспективу. Зато је дијалог у овом тренутку користан за целокупну међународну заједницу“, истиче Дабагјан.
Душан Васић оцењује да је контроверзни лидер Хуан Гваидо пристао на дијалог и због тога што га добар део опозиције оптужује за проневеру новца који је добио споља. Мадуро је на овај договор пристао, између осталог, и због тога што Венецуелу већ следеће године очекују парламентарни избори, каже Васић.
„Нада је да ће Мадуро пристати да се истовремено са тим изборима одрже и превремени председнички. Ја не искључујем ни ту могућност, мада се она у овом тренутку чини мало вероватном. Али понављам, Гваидо више није оно што је био, нема унутрашњу подршку, а губи и спољну. Последње анкете објављене у САД говоре да је подршка спала на 37 одсто“, наводи Васић.
Изборни сукоб
Руски експерт, с друге стране, сматра да би управо избори могли бити главни камен спотицања који би ситуацију у Венецуели поново могли да доведу до усијања.
„Кључни проблем је у томе што опозиција инсистира на председничким изборима, а тим око Мадура ипак пристаје само на изборе за Националну скупштину“, каже Дабагјан.
Подсетимо, ситуација у Венецуели напета је од јануара, када се лидер опозиције Хуан Гваидо незаконито прогласио за привременог председника и када су почели масовни протести против актуелног председника. Вашингтон и његови савезници подржали су Гваида и позвали председника Николаса Мадура да се повуче. Сједињене Америчке Државе су заплениле венецуеланску нафтну имовину вредну више милијарди долара.
Мадуро је, заузврат, оптужио Сједињене Америчке Државе да покушавају да организују пуч како би поставиле Гваида за своју марионету и како би преузеле природне ресурсе Венецуеле. Русија, Кина, Куба, Боливија, Турска и бројне друге земље дале су своју подршку Мадуру — као једином легитимном председнику Венецуеле.
