Штура вест која је обишла и вероватно изненадила свет — да је Северна Кореја променила Устав и да њен вођа Ким Џонг Ун није више само врховни командант војних снага, него и „врховни представник свег корејског народа“ — на први поглед је више сакрила, него што је открила. Позивајући се на посматраче, Ројтерс је навео да постоји могућност да је циљ новог устава припрема за мировни споразум са САД.
Вест на „Ненари“
Зашто би промене у Уставу утрле пут мировном споразуму до кога није дошло још од завршетка рата на Корејском полуострву 1953. године? Шта значи одредница да је Ким врховни представник свих Корејаца? Одговарајући на ова питања Спутњика, одличан познавалац ситуације на Корејском полуострву Борислав Коркоделовић прво је објаснио зашто је мало информација о новинама у Северној Кореји.
„Јуче је та вест објављена на једној пропагандној платформи која се зове ’Ненара‘ и која је углавном намењена странцима, тако да у самој Северној Кореји то није много публиковано. Сматра се да је то због тога што су ове промене наступиле на заседању Врховне националне скупштине крајем априла, а она је уследила релативно брзо након неуспешног самита америчког председника Доналда Трампа и Ким Џонг Уна у фебруару у Ханоју, што је доста неповољно одјекнуло у Северној Кореји“, напомиње овај спољнополитички коментатор.
Врховни представник
Коркоделовић је указао на то да је према старом уставу председник Врховне народне скупштине био и шеф државе.
„Сада функцију шефа државе, како се то у Уставу наводи, обавља врховни представник Ким Џонг Ун. Интересантно је да он уопште није учествовао на парламентарним изборима који су одржани пре заседања Скупштине у априлу, тако да је ово начин да он буде уведен и у парламент и у функцију шефа државе“, скреће пажњу Коркоделовић.
Он додаје да нови устав има 171 члан и да садржи још низ других значајних промена које захтевају дуже време за анализу, тако да се њима, део по део, баве, пре свега, јужнокорејски коментатори.
На питање да ли су медији у Јужној Кореји коментарисали наводе да је Ким „врховни представник свег корејског народа“, саговорник Спутњика указује на то да тамошњи сајтови које је он читао уопште не помињу ту категорију. Он, међутим, додаје да поједине азијске новинске агенције јасно цитирају да се ради о представнику корејског народа, што имплицира да се ради о народу и у Јужној и у Северној Кореји јер је реч о једној, недељивој и веома хомогеној нацији. Оне, међутим, упућују и на то да се у истој реченици у Уставу додаје и да је он шеф државе и врховни командант, што релативизује претходну констатацију јер је логично да он то не може да буде у Јужној Кореји.
Игра речи ван реалности
„Уколико би то било тако и имплицирало да Ким себе подразумева врховним вођом укупне корејске нације од 75 милиона људи, то би изазвало велике забуне у међународној заједници и сигурно је да би то било потпуно неприхватљиво за њен највећи део, па и за земље које највише подржавају Северну Кореју. Ја мислим да је то нека игра речима која дефинитивно нема везе са политичком реалношћу на полуострву. Можда је то још једна од манифестација неког пропагандистичког наступа“, мишљења је наш саговорник.
На питање зашто је промена Устава схваћена као пут за потписивање мировног споразума, он одговара констатацијом да од априла месеца севернокорејски медији Кима не помињу као врховног вођу, него као врховног представника, што значи да је он најовлашћенији да представља Северну Кореју у међународним односима.
„Он ће бити овлашћен да се среће са највишим страним државницима, што је и радио у претходне две-три године, и он ће имати право да потписује међународна документа. Уопште, све ово говори о једном легалистичком приступу и показује да Северна Кореја, као и преостале комунистичке државе, води рачуна о том аспекту, па су и критике у медијима на Западу како у тим земљама влада одсуство закона понекад претеране. Ово говори да, макар што се тиче слова папира, Ким Џонг Ун настоји да све подведе под принципе легалитета“, истиче Коркоделовић.
Мировни споразуми
Ким ће сада бити у прилици да евентуално потпише тај мировни споразум са САД и највероватније Јужном Корејом, евентуално и НР Кином, и то је оно чему, како каже, Пјонгјанг веома тежи.
Тим мировним споразумом коначно би било укинуто стање примирја које на Корејском полуострву влада од 1953. године, по окончању рата који је трајао три године.
„Сада се отвара пут да све што се тиче легалитета буде чисто, да Ким учествује у тој церемонији, за коју се још не зна каква би била јер Американци још нису дефинитивно одлучили да ли да иду на један свеобухватан мировни споразум или на ограничен, који би везали за севернокорејски процес денуклеаризације. Уколико би он био фазан, онда би и тај мировни споразум био фазан. У сваком случају, отвара се пут да Ким Џонг Ун буде потписник тог мировног споразума“, сматра Коркоделовић.
На констатацију да би Ким тиме ушао у историју, саговорник Спутњика додаје:
„Не само он, него би и председник Трамп ушао у историју, и њих двојица би били кандидовани за Нобелову награду за мир“.
