Аутор књиге „Месија цезара“ тврди да је пронашао признање неколико Римљана који су тврдили да су власти створиле „месију“ како би смириле Јевреје у Палестини.
Он додаје да стварајући Исусов лик нису били инспирисани неком конкретном особом, већ да су Римљани користили податке из различитих извора из првог јеврејско-римског рата, који је трајао од 66. до 73. године.
Према Атвилу, у то време, Јевреји у Палестини чекали су на ратника месију и то је био стални извор побуне током првог века.
„Када су Римљани исцрпели конвенционална средства за гушење побуне, наставили су са психолошким ратовањем и претпоставили су да је начин да се заустави ширење јеврејске мисионарске активности да се створи систем веровања који би био конкурентан“, каже он.
Тада је, тврди Атвил, измишљена прича о „мирном“ месији. Уместо позива на рат, месија је позвао да се окрене и други образ агресору.
„Исусова биографија је изграђена, од почетка до краја, на претходним причама, а посебно на биографији римског цезара Тита Флавија“, истиче он и додаје да је Исус једини фиктивни лик у књижевности чија је животна прича у целини може пратити из других извора.
Редослед догађаја и места Исусовог апостолата су мање-више иста као и редослед догађаја и места војне кампање цара Тита Флавија и „ово је јасан доказ намерно конструисаног обрасца“, резимира он.
