У последње четири године број руских гостију који посјећују Црну Гору константно премашује 300.000, па су примјера ради скоро четвртина страних туриста који су 2016. и 2017. године посјетили Црну Гору били руски држављани, који су према процјенама само на смјештај потрошили више од 200 милиона евра (што је око 5 одсто црногорског БДП-а).
Да је ситуација слична и ове године Спутњику је потврдила Тијана Котарац из Туристичке организације Будва, која истиче да на њихово велико задовољство, гости из Русије и ове године, као и претходних година, заузимају прво мјесто када су у питању доласци и ноћења на Будванској ривијери.
„Будву је прошле године посјетило 170.563 руских туриста, или три одсто више у односу на претходну годину, када су остварили 2.008.742 ноћења. За првих шест мјесеци 2019. године биљежимо пораст у доласцима руских туриста од 12 одсто, који су остварили 621.030 ноћења или шест одсто више у односу на исти период прошле године“, појашњава Котарац.
Одговарајући на питање у чему је тајна да Црна Гора преставља тако привлачну дестинацију за посјетиоце из Русије, наша саговорница напомиње да осим што Црна Гора на тако малом простору има пуно природних љепота, културно-историјских споменика, чисто море, као и тридесетак плажа од којих више од половине имају плаву заставицу, тајна једнако лежи и у традиционално пријатељским и срдачним односима два народа.
„Оно што руске туристе посебно радује је пријатељски однос, који се заснива на традиционално добрим односима које кроз историју гаје ове државе, али и љубазност и благонаклоност домицилног становништва према њима. Омиљена мјеста која посјећују су свакако бројне цркве и манастири који се налазе на нашој територији на дивним, атрактивним локацијама и руско становништво је у овим објектима попут домицилног“, објашњава Тијана Котарац.
Она додаје да оно што такође има велики утицај на избор Црне Горе и Будве као дестинације за посјетиоце из Руске Федерације је и авио доступност.
„Посредством аеродрома у Подгорици и Тивту остварује се изузетно добра повезаност са Русијом, која током љетњих мјесеци подразумијева и више летова дневно“, подсјећа Тијана Котарац.
Ипак, чињеница да улазак Црне Горе у НАТО, увођење санкција Русији и свеукупно лоши политички односи двије земље у коначници нису негативно утицали на долазак и бројност руских туриста у Црну Гору, у ТО Будва објашњавају и тиме да је масован долазак Руса у Црну Гору прије свега „питање емоције, а не политике“, али, између осталог, и питање „квалитетне и повољне понуде и разноликих садржаја“.
„Многи Руси у Црној Гори посједују и некретнине, у Будви имамо и руску школу. У већини одјељења у редовној настави се налазе и дјеца из Русије. Такође, гости из Русије се, вјерујемо, осјећају пријатно у Будви и цијелој Црној Гори и то доприноси њиховом порасту у броју долазака и ноћења. Поред тога, наша истраживања показују да би се и највећи дио туриста из Русије увијек радо вратио у Будву и Црну Гору, а на нама је да останемо добри домаћини, као што смо били и до сада“, наводи Тијана Котарац.
