Рајко Петровић из Института за европске студије за Спутњик каже да га је тај договор изненадио, али да су преговори свакако напредак за земљу која се налази у веома озбиљној ситуацији.
Разговарало се о четири кључне области међу којима су најважнији економија и социјална питања. Циљ разговора је проналажење неког модус вивендија како би друштво могло да функционише.
„То говори у прилог чињеници да и сам Мадуро признаје да је данас ситуација у Венецуели, пре свега у економском и социјалном смислу, изузетно тешка и да самом систему државе прети једна врста колапса. Инфлација предвиђена за ову годину је чак милион одсто“, каже Петровић.
Гваидо неће одустати
Наш саговорник додаје да, иако је Хуан Гваидо послао своје представнике на преговоре, не треба заборавити да неће одустати од намера, јер није заинтересован за крупније промене. Петровић подсећа да је лидер опозиције недавно позвао администрацију САД да никако не попусти са политиком санкција према његовој земљи, јер би попуштање оснажило режим.
Иако је Мадуро успео да натера опозицију да седне за преговарачки сто, Петровић сматра да председник Венецуеле ипак не влада до краја ситуацијом. Проблем у којем се налази Венецуела није само у оквирима њених граница, он је постао интернационално, глобално питање.
„Није спорно да Венецуела има савезнике, али они су територијално сувише далеко да би могао да постоји прави баланс моћи када је реч о мешању у унутрашња питања у тој земљи. САД и ЕУ су отворено на страни Гваида. За Мадура је велики проблем и чињеница што га окружују две велике земље које су спремне да доследно спроводе америчке наредбе, Колумбија под Дукеовом влашћу и Бразил под Болсонаром“, оцењује наш саговорник.
Мадуро спреман на одбрану
С друге стране, каже, Мадуру се мора признати да је одлучан да, ако је потребно, војним путем брани земљу и њене националне интересе. Он истовремено одржава добре контакте са моћним земљама које су на страни режима, односно против мешања у њене унутрашње ствари.
„Кина је уложила неколико милијарди евра последњих неколико година у венецуеланску економију, Владимир Путин се пре неколико дана састао са председником Боливије, једне од ретких земаља које и даље признају Мадура и рекао да Русија и даље чврсто стоји при својим принципима, да не треба дозволити мешање у унутрашња питања Венецуеле. Не треба заборавити и да је то једна озбиљна држава када је у питању војни капацитет. Поред тога што има 300.000 војника, поседује и добар ПВО систем руског и кинеског порекла“, истиче он.
Амерички фокус се померио
Петровић примећује да су САД склониле Венецуелу из свог фокуса због других жаришта, пре свега због ситуације са Ираном, али да то није једни разлог што је уместо војне интервенције, дошло до преговора власти и опозиције.
„У случају некаквог напада на Венецуелу могли бисмо имати неки нови вијетнамски сценарио. Војска би лако могла да се повуче на југ земље који је прилично ненасељен и тешко приступачан. Мислим да су Американци због тога и одустали. Сматрам да је та опција искључена на један дужи временски период“, наглашава је Петровић.
Он додаје да је готово сигуран и да би Кина, уз помоћ Русије, увек била спремна да Венецуели пружи помоћ у случају америчке војне интервенције.
Избори се ближе
Извесно је да Венецуелу до краја следеће године очекују парламентарни избори, а поједини аналитичари сматрају да се Гваидо нада да ће истовремено бити расписани и председнички, те да је то један од разлога што је опозиција пристала да преговара. Петровић каже да та теорија сигурно не стоји.
„Мадуров председнички мандат траје до 2025. године. Нисам сигуран да би сада пристао да се бори против некога ко има очигледну подршку пре свега САД, а то значи и подршку медија и велики прилив новца за кампању, посебно у условима када је земља економски бачена на колена, па се људима који су на ивици егзистенције може манипулисати“, оцењује.
Петровић додаје да би актуелни председник Венецуеле могао да пристане на договор да се што пре одрже парламентарни избори, с обзиром да његова Уједињена социјалистичка партија у Парламенту нема подршку коју би волео да има.