Америчка војска је спровела војну операцију са циљем да се с власти свгрне генерал Мануел Антонио Норијега, кога је Вашингтон оптужио за трговину наркотицима.
Сагласно акту, Сједињеним Државама се саветује да пруже физичку и психолошку помоћ жртвама, као и да им обезбеде материјалну накнаду.
Према подацима панамских јавних организација, током интервенције је погинуло 5.000 људи. Осим тога, било је извештаја о нестанцима и сахрањивању људи у масовним гробницама, као и о материјалној штети и присилном расељавању породица.
Хилма Камарго, адвокат и представник преживелих и рођака убијених приликом америчке интервенције у Панами, каже да је комисија објаснила да је Америчка декларација о људским правима фундаментални документ.
„Предности које имамо у овом случају подразумевају екстратериторијалну одговорност САД“, рекла је Камаргова.
Пре обраћања међународној инстанци, преживели су дуги низ година безуспешно упућивали жалбе судским огранима у својој земљи.
„Панама је била под окупацијом, а сада, захваљујући обелодањеним документима, знамо да је због ’Операције за слободу‘ земља била под америчком окупацијом до 1994. године. Није постојао функционалан правосудни систем“, објашњава она.
„Фронт Салас“ је био формиран како би указао на последице америчке интервенције.
„Радимо заједно са преживелима. Они су прикупили мало доказа, а сада се спремамо да их објавимо у ’Фронт Саласу‘, који је под покровитељством Интерамеричке комисије за људска права“, каже Камаргова.
„Један од најподмуклијих планова интервенције било је расељавање жртава. У два дела земље постоји 16 расељених заједница. Међутим, чини се да ту нема жртава, јер рођаци несталих немају контакте за подношење оптужби. Комисија, која је формирана за време владе Хуана Карлоса Вареле (који напушта дужност председника ове године), није имала успеха“, закључила је Камаргова.
