Очекује се да ће опсерваторија истраживати простор шест и по година, од чега ће четири године скенирати звездано небо, а преостало време ће прецизно посматрати објекте у свемиру.
Сто дана до коначне дестинације
Према наводима експерата, током истраживања „Спектар РГ“ ће наћи близу 100.000 галактичких јата у видљивом делу космоса, неколико милиона акумулирајућих супермасивних црних рупа, стотине хиљада активних звезда, на десетине хиљада галаксија које формирају звезде и многе друге објекте. Ти подаци су изузетно важни за разумевање како се материја шири у космосу, каква је улога тамне енергије у његовом развоју и како се појављују и расту супермасивне црне рупе.
„Мени је тешко о томе да говорим, зато што су ми недавно деца показала филм из 1987. године у којем ја говорим о том сателиту…. Још те 1987. године нама је било дозвољено да направимо ту опсерваторију. То је било време Совјетског савеза. И онда се догодио ужас — када се СССР распао ми смо већ имали веома лепу, велику опсерваторију, све је било спремно, девет земаља света је у томе учествовало, а мене су тада позвали и рекли: ’Знаш, наша земља је постала два пута мања, па нека ваша опсерваторија постане мања, ми нећемо лансирати ову велику‘. Но, најважније је да смо успели, чак и после толико година‘“, прича за Спутњик научни руководилац изградње „Спектра РГ“ и главни истраживач астрофизике високе енергије на Институту за свемирска истраживања Руске академије наука Рашид Сјуњајев.
Телескоп „Спектар РГ“ је лансиран уз помоћ ракете „Протон М“ у Земљину орбиту, након чега је упућен ван орбите према својој коначној дестинацији — Л2 тачки Лагранж, односно тачки у простору где је изједначен гравитациони утицај Сунца и Земље.
Тачка Л2 је удаљена 1,5 милиона километара од Земље и пет пута је удаљенија од Месеца. Ако све прође по плану, телескоп би до своје коначне дестинације требало да стигне за 100 дана и тако постани први руски телескоп који би спроводио операције ван Земљине орбите још од времена СССР-а.
Ово је опсерваторија
Главна мисија опсерваторије „Спектар РГ“ је истраживање универзума у опсегу рендгенских зрака електромагнетног зрачења и стварање карте видљивог универзума, на којој ће бити забележени сви довољно велики кластери галаксија.
„Могу да вам објасним зашто је то важно. Вероватно сте видели рендгенски снимак дела вашег тела. И, наравно, слажете се да када гледамо властитим очима, на пример, длан који је снимљен рендгенским зрацима он изгледа потпуно другачије него рука када је гледамо споља. Рендгенски зраци продиру дубоко и говоре нам о својствима веома густе супстанце и веома вреле супстанце. Наш сателит намерава да види места у свемиру где се налази веома врућ гас, гас са температуром од неколико десетина или чак стотина милиона степени. Ми ћемо тражити такав гас и он постоји тамо где је велика концентрација, на пример, галактичких јата… Видећемо сва галактичка јата у том делу универзума. Не знамо колико ће то бити, 70,000, 100.000 или 150.000, али тако некако. Биће направљен попис, мапа и то ће бити учињено први пут“, каже Сјуњајев и додаје да се нада да ће се видети и четири милиона супермасивних црних рупа.
Многи експерти истичу да је „Спектар РГ“ јединствен развој, каквог нема у свету, али Сјуњајев каже да је сваки научни сателит који је лансиран у свету „јединствен развој“.
„Ово је опсерваторија. Међутим, водеће земље, као што су САД или на пример, Европска свемирска агенција, истовремено имају у орбити неколико опсерваторија које успешно раде. Сада треба да будемо поносни што наша земља Русија поново има своју опсерваторију, са међународним учешћем, наравно, са немачким и малим америчким. Надамо се да ће ова опсерваторија заузети истакнуто место међу осталим орбиталним опсерваторијама у свету“, закључује Сјуњајев.
Свемирска опсерваторија „Спектар-Рендген-Гама“ („Спектар РГ“) је међународни руско-немачки пројекат, чији је циљ стварање орбиталне астрофизичке опсерваторије за проучавање свемира у опсегу рендгенских зрака.
Опсерваторија укључује два телескопа: „Еросита“, који је направио Институт за ванземаљску физику друштва „Макс Планк“ из Немачке, и „АРТ-ИКСЦ“ (АРТ-XЦ), који је развио Институт за истраживање свемира Руске академије наука, а произвео руски Научно-истраживачки институт за експерименталну физику из Сарова.
