То је све повезано са „политичким ризицима“, објаснио је Брајденстајн, услед чега је и дошло до смањења финансирања.
„Да није тих политичких ризика, ми бисмо сада већ били на Месецу, били бисмо и на Марсу“, нагласио је директор НАСА.
Брајденстајн је појаснио и да је НАСА 1990. и почетком 2000. покушала да се врати на Месец и слети на Црвену планету, али су оба програма захтевала дугу припрему и озбиљне трошкове.
Он је такође указао и на то да се из истог разлога можда неће реализовати ни слетање на Марс заказано за 2024. годину.
Подсетимо, недавно је администрација Доналда Трампа наложила да се убрза реализација лунарног програма, како би се у наредних пет година остварило ново слетање човека на Месец, уместо до 2028. године, како је раније планирано.
Модернизовани концепт овог пројекта је добио назив „Артемида“, у част грчке богиње Месеца.
