Иако је самит у Берлину крајем априла и почетком маја завршен без резултата и иако наставак тог самита заказан за 1. јули у Паризу није ни одржан, француски председник Емануел Макрон не одустаје од идеје да у сарадњи са немачком канцеларком Ангелом Меркел врати Београд и Приштину за преговарачки сто.
„Француска ће бити спремна да заједно с Немачком подржи обнову дијалога и у наредних неколико месеци нађе конкретно решење. Ангажовао сам се по том питању, јер верујем у будућност овог региона, али и зато што верујем у Европу. А ко год верује у Европу, не може да прихвати фаталност конфликата. Наш ангажман је знак европског суверенитета“, поручио је Макрон.
Француски председник је везао судбину дијалога о КиМ за јачину Европске уније: „Ако Европа жели да буде јака, она ће то бити ако помогне Србији и Косову да нађу споразум. Наша одговорност је да вам дамо подршку да се тај компромис пронађе“, рекао је он.
Српски председник Александар Вучић изјавио је да ће следећи састанак Београда и Приштине у Макроновој организацији највероватније бити одржан у септембру.
Има ли француски председник довољно капацитета и ауторитета да обнови дијалог Београда и Приштине, ако узмемо у обзир да два претходна покушаја нису успела?
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића и Слободана Зечевића из београдског Института за европске студије, има, али у сарадњи не само са Ангелом Меркел, већ и са другим великим силама.
Анђелковић каже да капацитет Француске постоји, ако се ова држава озбиљно заложи да ту причу изгура.
„До сада ни Немци ни Французи томе нису придавали велики значај. То је за њих била секундарна ствар, више форма него суштина. Ако би се Француска озбиљно заложила, могла би да покрене процес, што не значи да би успела да га заврши. Да би се тај процес завршио, апсолутно је неопходно да се укључи Америка, као фактор који би извршио притисак на Албанце. Француска има солидне геополитичке капацитете да покрене ствари и да укључи САД, Русију и све друге битне факторе. Ако то уради и покаже добру вољу, можда може нешто да постигне, али сама, пре може да буде покретач, него што може да заврши ствар“, сматра Анђелковић.
У подухвату да се Београд и Приштина врате за преговарачки сто француски председник није сам, наглашава Зечевић и напомиње да Француска и Немачка у том процесу наступају заједно.
„Са друге стране, Емануел Макрон можда може да има и подршку САД у свему томе. Ми то не знамо. Према томе, мислим да он неће наступати сам. Он ће, пре свега, наступати заједно са Немачком, са Ангелом Меркел и сигурно ће заказати састанак ако буде добио одређена уверавања од Приштине, односно ако буде пронашао модел за наставак дијалога. Мислим да је то пре свега његов циљ у овом тренутку, а после, вероватно и да се постигне споразум“, објашњава Зечевић.
Макронов став да је споразум између Београда и Приштине могуће постићи за неколико месеци, Зечевићу се чини, како каже, као доста оптимистичан. Можда француски председник има нове идеје и аргументе, закључује он.
