Сателити упућују на то да се највећи ледени брег на свету окренуо у водама Веделовог мора у Јужном океану и да се тренутно креће према северу дуж антарктичког полуострва. Неко време се чинило да се ова залеђена маса дугачка 160 километара заглавила у делу плитког морског дна, па је постојала опасност да А68 постане највеће „ледено острво“ на свету.
Но, потом је наставио кретање.
„За објекат тежак трилион тона А68 се чини прилично окретним“, каже професор Едријен Лакмен са Универзитета Свонзи у Велсу.
„Годину дана након што се задржао близу гребена од којег се откинуо, А68 је средином 2018. упао у вртлог у Веделовом мору, океанску струју која се креће у смеру казаљке на сату, а она га је завртела за 270 степени и однела 250 километара према северу“, казао је Лакман, преноси хрватски портал „Експрес“ писање Би-Би-Сија.
„Овај ледени брег је дугачак 160 километара, али је широк тек 200 метара. Можемо рећи да је сличних пропорција као кредитна картица, па изненађује чињеница да је заправо претрпео мало штете на досадашњем путу“, каже Лакман.
А68 се од ивице леденог гребена Ларсен Ц одвојио у јулу 2017. Професор Лакман од тада прати његово кретање, користећи европске сателите Сентинел-1.
У питању су два сателита који надлећу ледени брег на неколико дана. Сателити су опремљени радарским сензорима који омогућују да се види Земљина површина без обзира на временске услове и количину светлости. Тренутно је Антарктик под велом зимског мрака.
И премда се А68 држао прилично компактно, успут је изгубио веће делове леда. Један од њих је отпао с једног његовог краја убрзо након што је брег настао. А о његовој величини сведочи и потреба научника да му дају име А68б. Са отприлике актуелних 13 километара дужине и пет километара ширине ова санта леда ћерка сада се налази око 110 километара даље у смеру севера.
И попут многих ледених брегова из Веделовог мора, А68 и А68б на крају ће бити истиснути у антарктичку циркумполарну струју, која ће их усмерити према јужном Антарктику на пут познат као „долина ледених брегова“.
Реч је о истом кретању воде и пратећих ветрова, које је познати научник Сер Ернест Шеклтон искористио 1916. да би побегао са Антарктика након што је у морском леду изгубио брод „Индјуранс“. Шеклтон је кренуо према острву Јужној Џорџији, где се близу обале често могу видети велики ледени брегови.
Због дубоког дна они се неретко заглаве у плитком континенталном појасу британских прекоморских територија. Да ли је ово коначна судбина А68 — усидрење близу Јужне Џорџије и отапање на његовом „гробљу ледених брегова“, преостаје нам да видимо, закључује професор Лакман.
