Спутњик представља документе и сведочанства који говоре о томе шта се догађа у тајним украјинским затворима и где завршавају војници самопроглашене Доњецке Народне Републике и они који су осумњичени да симпатишу „сепаратисте“.
Један слон – један дан
У марту ове године, у Москви је, на конференцији за медије, бивши потпуковник Службе безбедности Украјине (СБУ) Василиј Прозоров испричао новинарима о тајном затвору на аеродрому Мариупоља — такозваној „библиотеци“. Они који су прошли кроз овај затвор допунили су и потврдили информације Прозорова.
„Када сам на телевизији видела фотографије тог ходника (који је показивао Прозоров), дигла ми се коса на глави. Та пластична врата... Седим и шапућем: ’Мама, ово је моја ћелија‘“, сећа се становница Мариупоља Татјана Ганжа.
„Ходник је светао, има много пластичних врата. Схватила сам да је то фрижидер... Страшно место“, наставља она.
Ганжа је у затвору на аеродрому у Мариупољу провела 10 дана и није мислила да ће икада видети своју тамницу споља, а камоли на телевизији. Била је чланица Комунистичке партије Украјине, која је сада забрањена у овој земљи. Учествовала је на протестним скуповима у Мариупољу, а затим и на референдуму о будућности Доњецке области 11. маја. У октобру 2014. године ухапсила ју је јединица „Азова“ — Татјана није имала појма да је на црној листи, и то као страшан сепаратиста.
Она је испричала да је на аеродрому провела тачно десет дана — од 30. октобра до 8. новембра.
„У једној ћелији чак имају урези“, присећа се она. Да не би полудели и да би се некако оријентисали у времену, затвореници су бележили дане рецкама на зидовима ћелија. Татјана је на зиду видела седам или осам слонова — тако је на необичан начин неко креативан рачунао дане у затвору.
Дешавања на аеродрому Ганжа описује као — „прави пакао, место смрти“.
„Не могу се описати сви ужаси. Поломљен нос, а на лево ухо не чујем. Заиста је веома тешко да се присећам... Али један дечак — припадник ВСУ, који ме је водио у тоалет дуж тог ходника, рекао ми је да је пре два дана ту до смрти претучена девојка, која се такође звала Татјана“, сећа се она.
Мучитељи су јој стално претили јамом или ровом у које су бацали тела мртвих. Наговештавали су јој да ће ускоро бити међу њима, обећавали су јој да ће је подвргнути психолошком мучењу, и то оном када бацају живог затвореника међу мртве.
На питање колико их је тамо сахрањено, она је одговорила:
„Веома много. Људи су нестајали без трага, чак и пре мог заробљеништва“.
Она је додала и да је чула да су стотине људи закопани на пољопривредном добру.
Тек 8. новембра 2014. године је одведена са аеродрома у Службу безбедности Украјине — за истражне радње. Пуштена је у размени између Украјине и Доњецке Народне републике 26. децембра 2014. године. Од тада живи у Доњецку у једном од домова за избеглице, које су расељене са територија које су под контролом Кијева. Према њеним речима — њену кућу у Мариупољу опљачкали су припадници „Азова“.
Раније је Прозоров је говорио и да су припадници „добровољачких батаљона“ као трофеје узимали кућне апарате и технику, па чак микроталасне пећнице са сушеним сендвичима.
„Месар“ и „Доктор“
Другу затвореницу, Олгу Селецку, припадници „Азова“ ухапсили су крајем августа 2014. У тајном затвору провела је дан, а након тога предата је у СБУ. Они су јој претили да би могли довести и породицу и пред њеним очима их мучити. Застрашивали су је морално и физички.
Према њеним речима — једна од најпопуларнијих врста мучења је дављење у бурету, или мучење мокром крпом. На човека који лежи ставља се крпа и полако залива водом — човек почиње да се гуши. Вода улази у плућа и губи се свест. Селецка наводи да су их интересовале информације о оружју и о томе где се налази новац.
Он је истакла да се сећа „надимака“ двојице џелата — „Месар“ и „Доктор“.
„То су била софистицирана мучења. Разговарала сам и са другим жртвама. Звали су нас ’књиге‘. А место где се налазимо — ’библиотека‘. Говорили су ми о бруталним мучењима, о томе шта се тамо дешавало... Видела сам људе који су били претучени, осакаћени. Чула сам да се нису враћали након испитивања“, испричала је она.
На конференцији за медије Прозорова препознала је и самог бившег припадника СБУ и затворенике чије је фотографије он показивао.
Посматрачка мисија УН документовала 16 случајева
Дешавања на аеродрому у Мариупољу, као и у другим тајним затворима Украјине и самопроглашених република, стално је било у центру пажње посматрачке мисије УН о поштовању људских права у Украјини и бележено је у извештајима мисије.
Како је за Спутњик рекла шефица мисије Фиона Фрејзер — за пет година „регистровано је неколико стотина случајева недоказаног притварања и/или притварања без везе са спољним светом и сродним нарушавањима и злоупотребама људских права (као што су мучење и злостављање) и од стране Владе Украјине и оружаних група самопроглашене Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике“.
Они су документовали 16 случајева притварања или испитивања лица на аеродрому у Мариупољу 2014. и 2015. године, као и у првој половини 2016. године.
Фрејзерова је додала и да мисија није добијала податке о „библиотеци“ након 2016. године, али да постоје документи који доказују да је затвор постојао најмање до краја 2018. године.
Замрзивачи у „библиотеци“
Подсећамо да је Василиј Прозоров на конференцији за новинаре рекао — да је на аеродрому дуго постојао тајни затвор — „библиотека“, у којој су држане „књиге“ — цинични назив који је дат заробљеним устаницима ДНР и обичним грађанима осумњиченим за сепаратизам. У овом затвору они су мучени како би им извукли признања и, једноставно, како би се осветили за пораз украјинских оружаних снага на фронту, или да би реализовали своје садистичке склоности. Заробљеници су држани у две просторије за хлађење које су се чиниле погодне, јер у њима није било никаквог намештаја, а врата су могла да се затворе херметички, не пропуштајући ни топлоту.
Овде се треба оградити: нема много доказа са те стране, морају се прикупљати буквално мало по мало. Украјина још није сазрела да сама истражује своје ратне злочине, иако промена председника даје неку наду.
Постоји много информација које говоре о дешавањима у тајним затворима у извештајима посматрачке мисије УН за људска права. Осим тога, Спутњик је пронашао још два бивша припадника полиције Украјине, чија сведочења о тајним затворима нису раније објављивана, а које ће накнадно објавити.
