Генерал у пензији Бранко Крга, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, каже за Спутњик да Србија од посете Волтерса не треба да очекује „ништа нарочито“, напомињући:
„Једино ако се они (НАТО) буду додатно обавезали да ће примирити којекакве ексцесе који се догађају у нашој јужној покрајини, то би за Србију било повољно“, истиче Крга.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић такође верује да посету Волтерса треба посматрати у контексту „рутинских активности“ и успостављања контаката. Он додаје да је таквих посета било и раније и да је долазак генерала Волтерса „редовна активност која не мора ништа да значи“.
Генерал Волтерс се састао са председником Србије Александром Вучићем, министром одбране Александром Вулином и начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем.
Комуникација са Кфором
Председник Вучић је истакао током састанка са Волтерсом да су међународне мировне снаге на Косову и Метохији под вођством НАТО-а гарант безбедности српског народа на КиМ, због чега је затражио да начелник Генералштаба Војске Србије у сваком тренутку може да ступи у контакт са командантом Кфора.
Генерал Волтерс је прихватио да у сваком тренутку, без одлагања, постоји могућност међусобне комуникације, јер је то важно за очување стабилности у региону као једног од стубова глобалне стабилности.
Он је потврдио да ће Кфор и даље одговорно испуњавати своје обавезе на Косову и Метохији и похвалио председника Вучића за одговорне, мудре и хладнокрвне реакције у кризним ситуацијама на КиМ. Генерал Волтерс је подржао напоре које Србија улаже у очување стабилности и ширење сарадње у региону.
Рационалан захтев
Када је реч о Вучићевом захтеву за успостављање директне комуникације са командом Кфора, Анђелковић истиче да је реч о „рационалном и прагматичном захтеву Србије да би се ствари истерале на чистину“.
„Када су албанске паравојне формације последњи пут кренуле на север Косова и кад је Војска Србије затражила одговоре од НАТО-а, зашто је то допуштено? Није функционисала комуникација између Генералштаба у Београду и команде Кфора. Наводно, дошло је до прекида у комуникацији, а после тога је портпарол Кфора давао чудне изјаве“, подсећа Анђелковић.
Да се тако нешто поново не би десило и да не би било „скривања и бежања од одговорности“, важно је да се успостави директна веза између Београда и Кфора уз гаранције НАТО централе да ће она функционисати, додаје наш саговорник.
„Зато се Вучић и обратио команданту НАТО-а таквим захтевом“, додаје Анђелковић.
Хоће ли бити притисака?
Наш саговорник не верује да ће у првој мисији генерала Волтерса бити притисака на српско руководство да се прикључи НАТО пакту.
„Не верујем да у првој мисији командант НАТО-а долази са таквим приступом, а поготово не верујем да то ради сам по себи командант НАТО-а. То раде НАТО структуре друге врсте, а не сам командант“, образлаже Анђелковић.
И генерал Крга не верује да је посета генерала Волтерса у функцији „притиска“ на државно руководство не би ли се и Србија приближила НАТО пакту.
„Србија је јасно ставила до знања да је војно неутрална и да такав статус жели да сачува и мислим да сваки притисак у том смислу на Србију не би био коректан и да они то неће ни чинити“, закључио је Крга.
Српско гостопримство
Врховни командант НАТО снага у Европи и командант америчких војних снага у Европи Тод Волтерс у изјави за Танјуг, по доласку у Београд, поручио је да „Србија својим радом и посвећеношћу подстиче мир и стабилност на Западном Балкану“.
„Драго ми је што сам овде и што се састајем са мојим српским колегама. Вечерас сам имао част да ме угости генерал Мојсиловић са својим тимом. Захвалан сам што могу из прве руке да искусим српско гостопримство. Причали смо о многим темама и драго ми је што могу да кажем да Србија својим радом и посвећеношћу подстиче мир и стабилност на Западном Балкану“, казао је генерал Волтерс.
Генерал Тод Волтерс је ступио на функцију 19. врховног команданта Савезничких снага у Европи НАТО-а 3. маја 2019. Ово је његова прва посета региону, којом се још једном истиче да су стабилност и сигурност Западног Балкана од кључне важности за НАТО.