За избор Урсуле фон дер Лајен гласало је 383 од укупно 733 европосланика. Против их је било 327, чак 22 су била уздржана, а један листић био је неважећи.
Професор београдског Факултета политичких наука Слободан Самарџић објашњава да је гласање само први корак у формирању институција после избора за Европски парламент и да ће ситуација и даље бити натегнута, као код гласања за њен избор.
„Председник комисије сада треба да буде потврђен од стране Европског савета. То ће сигурно бити случај, али ствар се наставља са самим колегијумом Комисије коју Савет министара треба да именује заједно са Урсулом фон дер Лајен. Односно — да је предложи за нови сазив Парламента који ће о томе одлучује“, објашњава процедуру наш саговорник.
Самарџић додаје да је кључно питање управо то — како ће Урсула фон дер Лајен формирати Европску комисију.
„Треба имати у виду да све државе чланице Европске уније, чије се политике очигледно разликују, имају право на предлог једног комесара“, подсећа Самарџић.
„Не треба заборавити да ће се о томе питати и Италија и Мађарска и Пољска и Чешка и многе државе које нису наклоњене овом тренду у Европској унији. Они ће морати да буду изабрани, јер свака држава има своје право. Она сама има један доста танак легитимитет што се Парламента тиче и то смо видели на гласању, а друго — и ако састави Комисију, она ће, не само програмски, већ и политички — бити страшно разнородна. Питање је колико ће Комисија имати маневарског простора да обавља свој посао, између осталог — и као мотор европских интеграција“, каже Самарџић.
Обећања ништа не коштају
Управо су европске интеграције биле део политичког програма нове председнице Европске комисије. Она је и у разговору са посланицима Европског парламента оценила да врата ЕУ морају да остану отворена за будућа проширења. Навела је и да жели да потврди европску перспективу за Западни Балкан и нагласила важност наставака реформског процеса за цео регион.
„То европске политичаре не кошта ништа, то је празна реторика коју сви користе; француски председник Макрон, после посете Србији, вероватно неће бити толико изричит у свом ставу да нико неће ући, док се Унија не реформише; али од проширења нема ништа“, истиче Слободан Самарџић.
„То је настављен тренд обећања иза којих неће стајати никаква конкретна дела, зато што је процес проширења Европске уније заустављен, не могу да кажем за сва времена, али сигурно за једно јако дуго време. Ствар ће бити у томе да они таквим изјавама ’одржавају кондицију‘ у земљама такозваног Западног Балкана, у политичкој класи и у такозваним културним елитама, које од тога очекују користи, и то, пре свега, за себе. Све је то излишна прича, ова госпођа само понавља тај рефрен, ту нема никаквих озбиљних ствари за озбиљно промишљање“, истиче Самарџић.
Он додаје и да је ствар генерално озбиљна, јер је потпуно јасно да од проширења заиста нема ништа, те да, пре свега, треба да нас брине питање — како ће се Србија убудуће поставити према тој чињеници.
Нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен има 60 година и долази из редова немачке конзервативне Хришћанско-демократске уније. Она је европосланицима представила и своју визију ЕУ — ангажована у борби против климатских промена, посвећена заштити европских вредности и демократије и одлучна у борби за родну равноправност.
