Поред тога, из документа се може утврдити и да су руководиоци овог затвора изнуђивали новац од затвореника, који су покушавали да се на тај начин домогну слободе.
РИА Новости наводе и да је овај закључак донет на основу извештаја који је официр украјинске службе безбедности Сергеј Стеценко 1. новембра 2018. године послао руководству о контакту са „агентом Реном“ — украјинским војником који је Стеценку редовно препричавао стање у редовима украјинске војске.
У тим документима се наводи и да је Рено имао контакт са извесном Људмилом Момот, која је на све начине покушавала да сазна где јој се налази син Игор (рођен 1990. године), који је нестао 3. октобра 2018. године.
Она је Рену пренела да ју је недељу дана након Игоровог нестанка контактирало непознато лице, рекавши јој да је Игор у затвору на аеродрому, али да га неће ослободити ако она не плати откуп у износу од 3.000 долара. Будући да је Људмила пензионер и да није имала толики новац, замолила је Рена да јој помогне.
Стеценко је потом обећао Рену да ће решити ту ситуацију, али му је и наредио да на све начине убеди Људмилу да такав затвор на аеродрому у Маријупољу не постоји, а све са циљем да се спречи цурење у јавност информација о том месту.
У документу се спомиње још један сведок, Павел Каракосов, који је испричао да је био мучен у затвору. Он је рекао и да су тела убијених у том затвору сахрањивана без имена и презимена, само под редним бројем. Каракосов тврди и да у близини затвора највероватније постоје масовне гробнице са телима жртава.
