Пекинг је већ саопштио да не намерава да разговара о идеји закључивања тространог споразума о нуклеарном оружју са САД и Русијом, јер — „не види разлоге, нити прелиминарне услове за учешће Кине у таквим разговорима“, док су Москва и Вашингтон ове недеље у Женеви размотрили то питање.
Руски експерти сматрају да не треба очекивати да ће Кина у блиској будућности пристати да учествује у било каквим мултилатералним преговорима о питањима разоружања, с обзиром да су бивши механизми контроле наоружања стварани за време Хладног рата, када је јаз између две водеће силе, САД и СССР-а и других земаља, био толико велики да није било смисла разговарати о величини нуклеарног арсенала чак ни Француске, ни Британије, ни других држава.
Међутим, чак и ако Кина, након неког времена, достигне паритет са САД и Русијом, потпуно је нејасно зашто би она себе ограничавала у развоју свог нуклеарног потенцијала. Друго, Кина ће увек покренути питање ограничења која би требало наметнути њеним суседима, првенствено Индији, а делимично и Северној Кореји. А то је мултилатерални пакт који нема будућност. Због тога су покушаји да се Кина укључи у мултилатералне механизме контроле нуклеарног наоружања унапред осуђени на неуспех, оцењују руски аналитичари.
„По мом мишљењу, Кина у овом случају показује независну позицију, пошто је Трамп најавио разматрање, а можда чак и потписивање споразума са учешћем Кине, а да није питао кинеско руководство о томе. Друго, Кина се руководи тиме што има минималан нуклеарни потенцијал и сматра да њено учешће у преговорима о новом нуклеарном договору није потребно. Кинески нуклеарни арсенал је, барем у поређењу са САД, минималан. Мислим да Кина неће променити одлуку и заиста неће учествовати у томе. Постоји много питања у односима између Кине и САД, а Кина жели да се у овом деструктивном односу покаже као озбиљан играч“, рекао је за Спутњик Јуриј Швидкин, заменик председника комитета Државне думе за одбрану.
На питање да ли се слаже са мишљењем експерата који кажу да је Трампов предлог о томе да се закључи споразум „нове генерације“ о ограничавању нуклеарног оружја осуђен на пропаст, Швидкин каже да је о потписивању новог споразума рано говорити.
„Моје мишљење у вези са могућим потписивањем новог нуклеарног споразума јесте да можемо да разговарамо, размотримо разлике и тачке додира са САД по овом питању, али мислим да је прерано говорити о потписивању. Као прво, имали смо Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета из кога су се САД једнострано повукле, иако је једна од његових тачака било нуклеарно разоружање. Тиме су довели у питање безбедносну структуру у Европи. Друго, не постоји довољна перспектива од стране Сједињених Држава о продужењу СТАРТ-3“.
На питање зашто се Вашингтон сада залаже за нови споразум, ако не поштује све друге постојеће договоре о контроли наоружања и стратешкој стабилности, Швидкин објашњава да овде главну улогу игра унутрашња политичка ситуација у САД.
„Трамп левом руком покушава да се извуче из свих уговора, а са десном покушава да присили друге земље, посебно Русију и Кину да играју по његовим правилима, што, подразумева се, не би требало да ради“, закључује Швидкин.
Руски аналитичари објашњавају да, ако се споразум закључи, онда ће Кина прво морати да се прилагоди одређеним условима и да се одрекне одређених врста оружја која су за њу корисна. Са друге стране, мора дозволити инспекцију. Ове инспекције доводе до откривања њиховог војног потенцијала. Али за Пекинг је важно да задржи стратешку неизвесност, јер то даје одређену предност. То јест, ако САД не знају реалне могућности Кине — у одређеном смислу то обуздава Американце. Због тога се верује да Пекинг неће хтети да разговара, нити да склапа „нуклеарне договоре“ са Вашингтоном.
