Узрок тог цурења је непознат, као и његове последице по Земљино магнетно поље.
Језгро се састоји од гвожђа и никла, платине, злата и волфрама. Досеже температуре од 5.000 степени Целзијусових, а многи верују да је одговорно за 50 одсто вулканске топлоте која се ослобађа широм планете.
Истраживачи универзитета у Француској, Канади, Сједињеним Државама и Аустралији открили су да новије планине и стене на Земљиној површини садрже изотопе волфрама који се обично проналазе у спољној кори, али не и другде.
Они су стога закључили да је материјал из језгра избио на површину. Пре овог открића није било доказа цурења из језгра.
Последице овог истраживања још нису јасне. Међутим, оно што знамо, јесте да је чврсти део језгра одговоран за Земљину магнетосферу која нас штити од опасних честица из свемира.
Научници верују да се течни део језгра полако учвршћује и да ова студија може пружити јединствени увид и у еволуцију Земљиног језгра и у порекло наше магнетосфере.
