Одговор није ни могао да буде оштрији, с обзиром да се у овом тренутку одржавају избори за новог страначког лидера унутар Конзервативне странке (нови партијски лидер аутоматски ће заменити Терезу Меј на месту премијера), оцењује дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Лондона Синиша Љепојевић.
Почетак је благ...
„Кренуло се добронамерно, са благим саопштењима, али сигурно је да постоји резервни арсенал мера који Велика Британија може да примени. Али, све ће зависити од Америке, шта она има у плану. У сваком случају, изгледа да за неки озбиљнији сукоб ни Америка, ни Запад нису спремни, а нарочито Велика Британија. Она има одређен број својих снага у Бахреину и у Оману. Међутим, да би употребила снаге у Оману, мора да добије одобрење оманске владе, а Оман је у региону највернији савезник Ирана“, каже Љепојевић.
У резервни арсенал британских мера против Ирана могли бисмо да уврстимо и вест коју је објавио британски „Експрес“, да Краљевска морнарица у Персијски залив шаље нуклеарну подморницу. Подморница класе „Астјут“, једна од најновијих, биће коришћена, према писању британског листа, за прикупљање обавештајних података, с обзиром да њена опрема може да бележи кретање и пренос гласа на великој удаљености, а на њу су укрцани и специјалисти лингвисти.
Заплена „Стене имперо“ последњи је у низу инцидената између Ирана и западних земаља, откако су САД у априлу пооштриле санкције Исламској Републици. Амерички председник Доналд Трамп повукао се из нуклеарног споразума који је, заједно са шест других сила, потписао амерички председник Барак Обама пре четири године.
Између две ватре
Вашингтон оптужује Иран за нападе на танкере још од маја, што Техеран пориче, а прошлог петка је Пентагон утврдио да је оборио једну иранску беспилотну летелицу.
Након Трамповог повлачења из нуклеарног споразума, Велика Британија се нашла између две ватре — са једне стране остала је верна споразуму, као и друге европске земље-потписнице, док са друге стране мора да балансира као највернији амерички савезник у Европи, сматрају западни аналитичари.
Љепојевић, пак, мисли да одлуке европских држава не утичу на Британију. У изјави иранског шефа дипломатије Мухамеда Џавада Зарифа да је Британија само средство помоћу којег саветник за националну безбедност Џон Болтон покушава да подметне рат Доналду Трампу, има много истине, тврди он.
Берзе већ реагују
Британија је већ дуго у позицији да обавља прљаве послове за амерички рачун. Америка преко Британије покушава да створи околности и ситуације за које не жели да буде оптужена.
„То је сада само део процеса заоштравања односа и ту се Британија користи — и задржавање иранског танкера у Гибралтару и ово сада што ради Иран. Али мислим да су се сви наједном уплашили последица, јер скоро тридесет одсто потреба светског тржишта нафте пролази кроз Персијски залив. У случају даљег заоштравања са Ираном, тај промет нафте би био блокиран и дошло би до хаоса на тржишту нафте и на светским берзама“, каже Љепојевић.
Светске берзе су већ одговориле на кризу повећањем цена нафте, а дипломатско решење кризе биће изузетно компликовано, како тврди аналитичар британског медијског сервиса Би-Би-Си Џонатан Маркус.
Међународне санкције, акција УН или дипломатска акција готово су немогуће, јер захтевају широку сагласност, а према његовим речима, ради се о сукобу САД и ЕУ око судбине нуклеарног споразума са Ираном и око онога што се у европским престоницама види као слабо прикривена америчка намера да промени власт у Техерану.
