Подсетимо, партија Зеленског освојила је више од 40 одсто гласова, а прати је странка Виктора Медведчука Опозициони блок — за живот са 12,75 одсто гласова. У Раду ће ући још и партија бившег председника Петра Порошенка — Европска солидарност и партија бивше премијерке Јулије Тимошенко —Баткившчина са 8,71, односно 8,15 одсто гласова.
У првим анализама као највећи губитници означени су националисти, јер су странке деснице попут Радикалне партије и Свободе — остале испод црте.
„Козметичка“ коалиција
Руски политиколог Јуриј Светов констатује да су људи из прошлости — Порошенко и Тимошенкова ипак добили доста гласова, иако се очекивало да ће бити маргиналци. На питање о могућој коалицији Зеленског са партијом Глас Свјатослава Вакарчука, Светов каже да ће, уколико се то оствари, она имати више козметички карактер.
„Реалну тежину та коалиција неће имати. Видимо сличне примере и у другим земљама, када узимају малу партију у коалицију како би наводно нагласили да не претендују на монопол. Јасно је такође да не може бити коалиције са партијама Порошенка и Тимошенкове, као ни са Опозиционом платформом, јер им се ставови превише разликују. Зато је Вакарчук одговарајућа личност“, уверен је Светов.
Без суштинског заокрета у политици
Политиколог Јуриј Кот, лидер покрета руских Украјинаца — Парус, не очекује да ће нова влада донети већи заокрет у украјинској политици.
„Уз сву шароликост избора ипак нема нарочите алтернативе — од пет партија које су прошле у парламент Украјине, четири су пронатовски настројене, оријентисане на сарадњу са ММФ-ом и на европридруживање. Притом, Украјину не чекају ни у НАТО-у, ни у ЕУ, а ММФ новац не даје бесплатно. Али, зар је могуће то објаснити људима којима су испрани мозгови. Радује ипак то што постоји једна политичка снага која је противник свих тих сила, а то је Опозициона платформа — за живот, која је друга по броју гласова“, каже Кот.
Како оцењује, кокетирање са ММФ-ом је убиство за украјинску привреду и државу, пре свега зато што је Фонд стурктура која преко кредита остварује утицај на политичке процесе.
„То је структура која сервисира интересе светских глобалиста који су опет великим делом русофоби, а на територији Украјине пратити глобалистичке и русофобске рецепте је самоубиство за привреду“, примећује Кот.
Проблеми које Зеленски није успео да реши
Јуриј Светов каже за Спутњик да се као могући кандидат за премијера већ помиње и заменица председника Националне банке, која је ватрени присталица испуњавања захтева ММФ-а. Он оцењује да је ипак добро што је Зеленски уопште успео да прогура одлуку о распуштању Раде и одржавању ванредних избора, упркос отпору, а то што је његова партија добила највише гласова је, како каже, његов први успех.
„Друго питање је одзив. За Украјину су ово били судбоносни избори, а половина људи није изашла на њих. Наравно, то је због великог броја људи који раде у Русији, а који нису могли да гласају, па затим Доњецк и Луганск које је Украјина одбацила. То је кључно питање које Зеленски није успео да реши“, указује Светов.
Међутим, дугогодишњи дописник из Русије Слободан Самарџија сматра да је Зеленски показао да оно што је обећао Украјинцима заиста жели и да оствари.
„Притом, они му верују у потпуности и ставили су своју судбину у његове руке. Оно што сада треба учинити је конкретизовати та обећања. Мислим да се Зеленски у овом тренутку налази у релативно повољнијој ситуацији него његов претходник Петро Порошенко, самом чињеницом што ипак са Русијом има неке контакте који могу да доведу до неког решења. Исто тако, Зеленски нема уопште никакве препреке да контактира и са људима са Запада“, каже Самарџија за Спутњик.
Решење ситуације у Донбасу приоритет
Он сматра да се украјинском председнику отвара фин простор да може да ради, али додаје да је пред Зеленским много посла.
„Украјина је у јако тешкој економској и свакој другој ситуацији, али у сваком случају светске околности јој на неки начин иду у прилог. Примера ради, имамо ово откриће о америчким нуклеарним ракетама у Европи, јер да Путин није присајединио Крим Русији, не би ме чудило да и ту буду неке америчке нуклеарне ракета. Дакле, тренутно Украјина има свој оквир и зна шта може да ради. Прво је да среди ситуацију у Донбасу, односно да нађе неко заједничко решење са Русијом по том питању и да полако почиње да се извлачи из економске ситуација која је катастрофална. За то у сваком случају има услова“, оцењује Самарџија.
На питање како гледа на коалицију Зеленског и Вакарчука, Самарџија каже да на овој потез Зеленског гледа као на жељу да своју власт учини прихватљивијом за онај део украјинског народа који није гласао за њега.
Према његовом мишљењу, с обзиром на то да је партија украјинског председника са толиком надмоћи победила на изборима, вероватно би коалиција са Вакарчуком била покушај да се нешто учини заједничким снагама и начин уласка у делове друштва које партија Зеленског не може да освоји, а који су такође веома важни.
„Наравно, главни терет промена ће пасти на партију Зеленског, али мислим да би сама чињеница да се укључује још неко, требало да одвоји простора и оним Украјинцима који нису само за Зеленског, да и они кажу неку своју реч. Верујем да таквих има и те како много“, закључује Самарџија за Спутњик.
