Више од осам милиона тона пластике заврши у океанима само током једне године убијајући морски живот и уништавајући екосистем. Али, изгледа да су научници на трагу решењу. Открили су да се протеини пронађени у лигњама могу користити за стварање одрживих алтернатива пластици.
Лигње хватају плен помоћу вакуумских чашица на својим пипцима. Те „чашице“ су опремљене оштрим „прстенастим зубима“ који држе храну. Зуби су направљени од протеина који су слични свили, а они су у последњих неколико година постали предмет научних истраживања.
Мелик Демирел са државног Универзитета у Пенсилванији главни је аутор овог извештаја који садржи постојећа истраживања о материјалима направљеним од тих протеина. Он каже да је његов тим произвео прототипове влакана, премаза и 3Д предмета израђених од протеина лигњиних прстенастих зуба — такозваних протеина СРТ.
Демирел каже да су ти природни материјали биоразградиви и могли би да пруже изврсну алтернативу пластици.
СРТ протеини се могу произвести у лабораторији помоћу генетски модификованих бактерија, што значи да се уопште не морају убијати лигње. Процес се заснива на ферментацији, коришћењу шећера, воде и кисеоника, пише хрватски портал „Експрес“.
Према истраживачима, СРТ протеини имају „изванредна својства“, а материјали од њих су еластични, флексибилни и јаки. Они такође имају способност термичке и електричне проводљивости, али и самообновљивости, што даје потенцијал за неке нове примене.
Могла би се створити тканина која се може сама закрпити и рециклирати тако да се направи премаз, чиме би им се повећала отпорност на оштећења прањем у веш-машинама. То би могло смањити и број и количину одевних микровлакана која такође завршавају у океанима и доприносе загађењу микропластиком.
СРТ протеини се такође могу користити за израду заштитне одеће за хемијске и биолошке агенсе, кажу истраживачи.
„Иако сам стручњак за полимере, желим да минимализујем загађење пластиком и створим одрживост околине“, објашњава Демирел.
Демирел признаје да је потребно додатно радити на повећању производње материјала. Синтетски СРТ протеини сада коштају најмање 100 долара по килограму за производњу, али верује да би им се цена могла у будућности спустити на само 10 долара.
