Вучић и Адер открили споменик Јанку Сибињанину

© Tanjug / ZORAN ZESTICОткривање споменика Сибињанин Јанку
Откривање споменика Сибињанин Јанку - Sputnik Србија
Пратите нас
Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, открили су споменик Јаношу Хуњадију, у српском народу познатом као Сибињанин Јанко, и то на Кеју ослобођења у Земуну.

Свечаној церемонији су присуствовали и министар спољних послова Ивица Дачић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, заменик градоначелника Горан Весић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, старешина Храма Светог Саве владика Стефан, као и велики број грађана.

Мађарски председник Јанош Адер данас борави у радној посети Србији, а заједно са домаћином, српским председником Александром Вучићем, ће положити венце на спомен обележје Опсада Београда 1456. на Калемегдану.

Војсковођа Јанош Хуњади (1387-1456), у Србији познатији као Сибињанин Јанко, добио је споменик у Земуну на дан обележавања годишњице битке за Нандорфехервар, што је мађарски назив за Београд, против Отоманског царства 1456. године.

Аутор споменика је уметник из Будимпеште Иштван Мадараши, који је новинарима рекао да је тим делом „остварен сан“ да се коначно обележи битка која је била значајна за све Европљане, јер је зауставила продор Турске у Европу.

Статуа Сибињанин Јанка висока је 2,3 метра, а изливена је од бакра.

© Tanjug / ZORAN ZESTICВојсковођа Јанош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, добио је споменик у Земуну
Вучић и Адер открили споменик Јанку Сибињанину - Sputnik Србија
Војсковођа Јанош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, добио је споменик у Земуну

„Међу средњовековним документима пронашао сам цртеж Хуњадија, а тај портрет послужио ми је као основа у креирању овог споменика“, навео је Мадараши.

На данашњи дан пре 562 године војска предвођена Хуњадијем победила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат куле.

Три недеље после победе над Турцима, у околини Београда, у кампу његове војске завладала је епидемија куге, од које је и сам оболео, а касније и умро.

Војничку каријеру започео је у војсци деспота Стефана Лазаревића, истичући се као најбољи војник, а убрзо је прешао у службу код угарског краља Жигмунда.

Немачки краљ Алберт Други је 1438. године Хуњадију доделио титулу бана од Северина, а касније је од мађарског краља Владислава Трећег добио управу над Београдом (титула — капетан Београда) и Трансилванијом (титула — гувернер Ердеља).

Учествовао је у борбама за ослобођење Смедерева 1441. године, а следеће године је истерао Турке ван граница поверених му територија и повратио власт Мађарске над Влашком.

У походу на Балкан у борби против Турака освојио је Ниш и Софију и поразио тројицу турских паша и султана Мурата Другог.

Хуњади је као Сибињанин Јанко, чије име носе две улице у Београду, описан у многим српским епским песмама, као један од највећих српских јунака, а као народног хероја славе га и Мађари и Румуни.

Скупштина града Београда усвојила је 20. априла 2017. године одлуку о подизању споменика, а на иницијативу Амбасаде Мађарске, како би се код грађана ширила свест о историјској повезаности два народа.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала