Према његовим речима, након неуспешних покушаја да се нападом споља испровоцира још једна „обојена револуција“, ситуација у Венецуели прерасла је у „процес у Ослу“ (преговори одржани у главном граду Норвешке између делегација администрације венецуеланског председника и опозиције).
„С обзиром на позитивне коментаре председника Венецуеле Николаса Мадура и опозиције о томе како тече преговарачки процес, надам се да ће моћи да се постигне споразум који ће свима одговарати. То ће првенствено бити у интересу венецуеланског народа“, рекао је министар.
Лавров је подсетио да Москва „никада није прекидала дијалог о ситуацији у Венецуели“.
„Ми активно разговарамо са свим представницима венецуеланског политичког пејзажа — владом и опозицијом. Између осталог, код нас долазе људи Хуана Гваида (опозиционог лидера који се 23. јануара прогласио за вршиоца дужности председника). Објашњавамо им да су неприхватљиви покушаји да се своји унутрашњи проблеми решавају провоцирањем спољног мешања, као што сада видимо сталне претње Сједињених Америчких Држава. Све опције су на столу“, нагласио је Лавров.
Он је додао да се ситуација у Венецуели мења набоље.
„У почетку је било неколико иницијатива. Такозвана Међународна контакт-група, коју је промовисала Европска унија, била је уједињена на основу ултиматума: хитно одржати председничке изборе и онда ће све бити у реду. ’Механизам Монтевидео‘ — Боливија, Мексико, Уругвај и Карипска заједница залагали су се да се влада и опозиција укључе у дијалог и договоре без икаквих предуслова.“
Према речима Лаврова, ово је много перспективнија позиција која се више уклапа у норме међународног права.
Коментаришући могући амерички војни сценарио за решавање кризе у Венецуели, шеф руске дипломатије је рекао да ће се све земље Латинске Америке заложити против тога.
„Били смо изненађени када смо чули изјаву америчких званичника да је Монроова доктрина жива. Када су Сједињене Америчке Државе износиле агресивне ставове против Венецуеле, чинило се да се то питање неће завршити на Венецуели и да ће следеће бити Куба и Никарагва. То је врло арогантан, дрзак став. У савременом свету ретко се чује тако нешто. Тврдња да је Монроова доктрина жива је чињеница. Чули смо такве изјаве од саветника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона“, рекао је Лавров.
Он је додао да то неће донети славу америчкој спољној политици.
Лавров је навео да многе земље Латинске Америке не желе никаква војна решења у Венецуели.
„Када би нуклеарне силе одлучивале о свему, Сједињене Америчке Државе би одавно постигле свргавање легитимног председника и легитимне владе у овој земљи. Ситуација се показала много сложенијом. Многе земље у региону не желе никаква војна решења. Чак и оне које захтевају хитну оставку председника Венецуеле Николаса Мадура категорички не прихватају идеју војног сценарија“, објаснио је Лавров.
Ситуација у Венецуели напета је од јануара, када се лидер опозиције Хуан Гваидо незаконито прогласио за привременог председника. Вашингтон и његови савезници подржали су Гваида и позвали председника Николаса Мадура да се повуче. Сједињене Америчке Државе такође су заплениле венецуеланску нафтну имовину вредну милијарде долара.
Мадуро је, заузврат, оптужио Сједињене Америчке Државе да покушавају да организују пуч како би поставиле Гваида за своју марионету и преузеле природне ресурсе Венецуеле. Русија, Кина, Куба, Боливија, Турска и бројне друге земље пружиле су подршку Мадуру као једином легитимном председнику Венецуеле.
