Џонсона, новинара, посланика у Парламенту, бившег шефа дипломатије и бившег градоначелника Лондона, једног од најжешћих предводника покрета за излазак Британије из ЕУ, прати репутација љубавника, дрског и бомбастичног момка из енглеске високе класе. Његова фризура често је поређена са фризуром Доналда Трампа. Екстравагантним наступом и карактером неуобичајеним за савремену британску политичку сцену, Џонсон је већ одавно у центру пажње, не само британских медија.
Премијер у јеку кризе
Након седмонедељне кампање Џонсон је победио све своје опоненте за место лидера торијеваца, последњу реч дали су чланови странке, њих 160.000, а у Даунинг стрит 10, седиште премијера, улази у јеку кризе око изласка Британије из ЕУ. Џонсоново обећање гласи да ће Британија из ЕУ изаћи или са новим споразумом или без икаквог споразума. Споразум који је са Бриселом постигла досадашња премијерка Тереза Меј наишао је на неодобравање, пре свега управо торијевских посланика.
Иако је, а унутарстраначки избори то показују, најпопуларнији конзервативац, опозиција унутар партије Џонсоновој политици је јака — три министра из кабинета Терезе Меј већ су поднели оставку, а чују се и претећи гласови да Џонсонова идеја о изласку Британије из ЕУ неће наићи на подршку појединих торијеваца.
Ипак, он је успео да се између великог броја кандидата избори за позицију лидера торијеваца, при томе се строго држећи правила, не правећи гафове, а да ипак задржи добар део шарма који га краси и којим плени гласаче. Џереми Хант, његов једини преостали противкандидат, блед и неубедљив поред Џонсоновог раскошног наступа, свакако је морао да изгуби.
Моћнији од Терезе
Дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Лондона и, како каже, пријатељ Бориса Џонсона Синиша Љепојевић наглашава чињеницу да је нови британски премијер изабран на гласању, за разлику од Терезе Меј, која је октроисана.
„Он има мандат који му даје моћ већу него што ју је имала Тереза Меј. Друго, он је изабран на платформи реализације ’брегзита‘ и мислим да ће највећи део његове енергије бити усмерен на то, са или без споразума“, објашњава Љепојевић и додаје да ће управо на том пољу Џонсон бити суочен са највише отпора.
Када се говори о „брегзиту“, најмање се мисли на прост излазак Британије из ЕУ, реч је о својеврсној револуцији, објашњава наш саговорник. Ту је реч о променама на политичкој сцени, промени политичке елите, „која је расла и живела од бриселске бирократије, без икакве одговорности према гласачима или према својој земљи“.
„Ту ће бити велики отпори према Џонсону“, наглашава Љепојевић.
Други изазов за Џонсона је тај што је за време Терезе Меј разрушен британски правни систем, а Британије је држава која нема писани устав.
„То ће бити већи посао него што је ’брегзит‘“, сматра Љепојевић.
„Британски премијер има такозване ’краљевске прерогативе‘, који су остали из феудалног периода. Међутим, то сви избегавају зато што је то супротно духу времена у којем живимо. Тако да се, по мом мишљењу, очекује занимљив период“, каже он.
У спољној политици неће бити великих промена — Британија је део америчког блока и нема простора за веће искораке.
Мајка у сродству са краљевском породицом
Џонсон припада највишој класи британског друштва — мајка, сликарка, у сродству је са краљевском породицом, а отац му је био угледни дипломата. Док је био на служби у седишту УН у Њујорку, пре 55 година, родио се Борис Џонсон (америчког држављанства одрекао се 2016. године).
Завршио је елитне британске школе — средњу школу Итон и универзитет у Оксфорду, а већи део каријере провео је у новинарству. Радио је за најугледније британске дневне новине — „Тајмс“ (у којем је добио отказ јер је измислио саговорника), „Телеграф“ и „Спектејтор“. Време које је провео као уредник у „Спектејтору“ сматра се једним од најблиставијих времена тог листа, основаног још у 18. веку.
Дечачке и дописничке године које провео у Бриселу (отац му је био функционер Европске комисије) допринеле су да схвати суштину бриселске бирократије.
Противници га оптужују да је својим текстовима из Брисела прорачунато и систематски тровао британско друштво евроскептичним идејама, али то је клизав терен и немогуће доказати. Оно што је сигурно је да је Џонсон своје погледе на ЕУ сигурно формирао у тим периодима свог живота.
Према Љепојевићевим речима, Џонсон је један од најобразованијих људи на светској политичкој сцени, аутор је и неколико књига, од фикције до биографског дела о Винстону Черчилу, личности која га је фасцинирала целог живота.
У политичку арену ушао је 2001. године, када је изабран за посланика. У трку за градоначелника Лондона ушао је као аутсајдер, али је победио дотадашњу лабуристичку узданицу Кена Ливингстона и био градоначелник британске престонице у два мандата.
Довео Кинезе у Лондон
Лондону је вратио стари сјај, истовремено дозволивши, у једном делу града, изградњу небодера – Џонсонов Лондон. Промовисао је превоз бициклима, који од његовог времена могу да се изнајме за фунту на дан, али најважнија тековина његовог градоначелничког мандата била је повезивање са Пекингом и Шангајем.
„Увео је Кину у финансијске послове тако што је склопио уговор према којем је Лондон централно место у свету у којем се тргује јуанима. Тако да, када би се вагало, он је урадио много више добрих ствари, него што је покварио“, оцењује Љепојевић.
У центар медијске пажње нови британски премијер долазио је због афера, али не оних које се обично повезују са политичарима — у његовој каријери никада није било финансијских или шпијунских скандала, већ љубавних.
О сексуалним скандалима као уредника „Спектејтора“, позоришни критичар листа Тоби Јанг написао је комедију. Џонсон је присуствовао премијери и није отпустио свог новинара.
„Одувек сам знао да ће мој живот приказати као фарсу“, прокоментарисао је након премијере. „Драго ми је што су то поверили тако угледном писцу.“
Због начина комуникације и духовитости, Џонсон је веома популаран у британској јавности и, за разлику од већине британских политичара, симболизује традиционалну Енглеску, склону да се нашали, а која није склона тешким речима, наводи Љепојевић.
„Џонсон је, пре свега, шармантан човек, али не би се могло рећи да држи до принципа. У ствари, то је типично енглески — ако имате принцип који не функционише, мењате га. Воли друштво, воли да се шали, али, знате, када уђете у Даунинг стрит, онда, што се каже, догађаји кроје политику, а не ваши планови“, закључује Љепојевић.
