„Нови Хашки трибунал за Албанце“, како га на Косову зову, или Специјални суд за ратне злочине „ослободилачке војске Косова“, како га називају Срби, почео је са радом 2017. године, а званични назив му је Специјализовано веће и Специјализовано тужилаштво Косова. Ради као део судског система Косова, а формиран је на основу Уставног амандмана и закона које је усвојила скупштина Косова.
Већа су привремене природе са конкретним мандатом и надлежношћу, а тичу се одређених злочина против човечности, ратних злочина и других кривичних дела према косовском законодавству која су наводно почињена између 1. јануара 1998. и 31. децембра 2000. године. Закон омогућава релоцирање поступка изван граница Косова. Специјализована већа имају седиште у Холандији, у Хагу, а у њима раде међународне судије, тужиоци и остало особље. До сада је акредитовано 150 адвоката бранилаца и заступника, међу којима има и стручњака из Србије.
Све је спремно само…
Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију, за Спутњик подсећа да је суд производ извештаја Дика Мартија, као и да је основан под окриљем Европске уније.
„На основу извештаја Дика Мартија, под притиском међународне заједнице донет је закон у косовском парламенту, који је омогућио формирање Специјализованих судских већа и Специјализованог тужилаштва за злочине, који су почињени од стране терористичке ОВК. Прво је формирано Специјализовано тужилаштво, које ради већ годинама, а они спроводе истраге, прикупљају документацију, саслушавају сведоке. У последњој фази одлучују да ли подижу оптужницу. Сад смо у фази када се поједини осумњичени позивају да дају исказе, а тек у наредној фази ћемо видети да ли ће и против кога бити подигнуте оптужнице. Такође, формирана су и Специјализована судска већа која ће судити ако дође до подизања оптужница и процеса“, објашњава Дрецун.
Формирана је листа за правне заступнике и адвокате, а за разлику од МКС у Хагу, овде ће адвокати заступати оштећене или породице оштећених, док су у Хашком Трибуналу то радили тужиоци.
„Дакле, комплетан механизам је припремљен, обезбеђен је рад од стране ЕУ, седиште је измештено у Хаг да не би било притиска на Тужилаштво и Већа. Прикупљање података од стране Тужилаштва увелико тече, саслушано је више стотина сведока. Радна група коју је основао Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију за прикупљање чињеница и доказа о злочинима ОВК над Србима и осталима, успоставила је комуникацију са Тужилаштвом и доста тога смо им доставили, и о самим злочинима, и о командној структури ОВК“, истиче наш саговорник.
Новина у овом суду је то што ће се овде неће третирати само лична одговорност, додаје наш саговорник.
„Оно што је интересантно, Специјализовано Тужилаштво ради у два правца: једно је одговорност за почињене злочине непосредних извршиоца, дакле, појединачна одговорност, а друго је утврђивање командне одговорности. По том основу мислим да су Рамуш Харадинај и остали који су били кључни људи у ОВК, сада позвани да се појаве као осумњичени, а очекујем да ће се на том списку наћи и Хашим Тачи, Кадри Весељи и Агим Чеку као војни команданти. Дакле, улази се у фазу када ће Специјализовано тужилаштво донети одлуку да ли уопште подиже оптужнице или одустаје, што ће свакако зависити од квалитета и квантитета прикупљених доказа“, наглашава Дрецун.
Надлежност и настанак
Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво имају надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим кривичним делима према косовским законима, а све у вези са наводима из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. године. Након тог извештаја, у септембру 2011. године, Европска унија је одлучила да оснује Специјални истражни тим за спровођење независне кривичне истраге о наводима у Извештају, као и о евентуалним другим кривичним делима повезаним са тим наводима. У августу 2015. године, скупштина Косова усвојила је члан 162 устава Косова и закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, чему је 2014. године претходила размена писама између председнице Косова и високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедност.
Специјализована већа се оснивају на сваком нивоу косовског судског система, при основном, апелационом, врховном и уставном суду. Та већа ће функционисати у складу са релевантним косовским законодавством, као и међународним обичајним правом и међународним правом из области људских права.
ЕУ овај процес подржава од самог почетка и заједно са другим земљама које су дале допринос (Канада, Норвешка, Швајцарска, Турска и Сједињене Америчке Државе) финансира рад суда.
Шта је Веће, а шта Тужилаштво
Специјализована већа обухватају два органа: Већа и Секретаријат. Специјализовано тужилаштво је независна служба за истрагу и кривично гоњење у вези с делима која спадају у надлежност Специјализованих већа. У Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву раде међународне судије, тужиоци и особље.
Специјализовано тужилаштво истражује тешке прекограничне и међународне злочине, укључујући ратне злочине, и злочине против човечности, како их дефинише међународно обичајно право и како је изнето у закону о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву. Специјализовано тужилаштво је овлашћено, између осталог, да захтева присуство и да испитује осумњичене, жртве и сведоке, да прикупља и анализира информације и доказе, као и да доноси одлуке о покретању, настављању или обустављању кривичних поступака. Циљ му је да прогласи одговорним лица која су починила кривична дела која спадају у његов мандат.
Специјализована већа имају примат над свим другим судовима на Косову. Специјализована већа или СТ могу да наложе било којем тужиоцу или суду на територији Косова да им уступе поступке у било којој фази истраге или поступка. Сви судови и тужиоци на Косову дужни су да без одлагања обавесте Специјализована већа и СТ уколико имају сазнања о неком кривичном поступку који спада у надлежност Специјализованих већа.
Особље и надлежности
Особље СТ-а, које укључује тужиоце, истражитеље, аналитичаре, стручњаке за безбедност, службенике специјализоване за заштиту сведока и остало помоћно особље, чине искључиво грађани земаља-чланица Европске уније или једне од пет земаља контрибутора које нису чланице ЕУ, тј. Канаде, Норвешке, Швајцарске, Турске и Сједињених Америчких Држава.
Председница Специјализованих већа је судија Екатерина Трендафилова. Од марта 2006. до марта 2015. године она је обављала функцију судије Међународног кривичног суда (МКС). Пре него што је дошла на судијску функцију у МКС-у, Трендафилова је била саветница Министарства правде Бугарске по питању оснивања МКС-а, а обављала је и дужност експерта Министарства правде и Парламента Бугарске у својству председнице Кривичног одељења Законодавног консултативног већа.
Специјализовани тужилац је господин Џек Смит, амерички тужилац с искуством у истрагама о високим политичким личностима, као и у међународним кривичним истрагама. Именован је на ту функцију 7. маја 2018, као наследник Дејвида Швендимана, а дужност је преузео 11. септембра 2018. године.
До именовања, Смит је био потпредседник и руководилац службе за суђења Болничког удружења Америке, највеће невладине организације за пружање здравствених услуга у Сједињеним Државама, а на тој функцији се налазио од септембра 2017. године. Од 2008. до 2010. године радио је као координатор истрага у Тужилаштву Међународног кривичног суда (МКС). У том својству, био је задужен за осетљиве истраге над службеницима страних влада и припадницима паравојних милиција осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид. Џек Смит је прешао у МКС из канцеларије Савезног тужиоца САД за Источни дистрикт Њујорка, где је радио девет година на разним функцијама, између осталог као шеф Одељења за суђења кривичних предмета и заменик руководиоца Кривичног сектора.
