Први озбиљан приступ овом злочину, наводи лист, имао је Унмик, који је још 2003. године сачинио извештај чији су докази, по свему судећи, уништени у Хагу, односно у Трибуналу за ратне злочине на простору бивше Југославије.
Истражитељи Унмика тајно су улазили у Албанију, а прикупили су и сведочења бивших бораца ОВК. Према тим сведочењима, готово сви људи које су отимали Харадинајеви команданти послати су у логоре у Албанији.
Осим Харадинаја, у сведочењима очевидаца помињу се и некадашњи портпарол ОВК, који је једно време био и на челу парламента самопроглашеног Косова, Јакуп Краснићи.
Он је такође добио позив и отпутовао је у Хаг, где ће бити саслушан.
Према доказима, главни људи за пребацивање жртава са Косова у Албанију били су Даут Харадинај, Сами Љуштаку и Јакуп Краснићи, пише „Блиц“.
Унмик у свом документу помиње учешће и Наима Малокуа, који је добио позив за Хаг 10. јуна, а досад је био Харадинајев саветник.
Према сазнањима листа, у истрази о трговини органима допринос имају и амерички истражитељи, међу којима је много у расветљавању помогао Американац Д. Л. са којим је „Блиц“ разговарао.
Американци су својевремено организовали логистику по Албанији, како би се прикупила потребна обавештења.
Американца Д. Л. „покрила“ је албанска тајна служба, која је издала упутства тамошњим тужиоцима да не сарађују у пуном капацитету и да опструирају истрагу колико је могуће.
„Американци су дошли до четири локације где су масовне гробнице у Албанији. Уз те податке одраније, постоје и сведочења Албанаца, али и кров над целом истрагом Дика Мартија“, каже извор „Блица“ из „Еулекса“.
Воси Ајази Лика, бивши шеф албанске обавештајне службе, додао је да је имао одређене притиске око несарадње са међународним службама у вези са случајем „Жуте куће“ и масовним гробницама у Албанији, па је због тога поднео оставку.
„Трговина органима, а претходно киднаповање и транспорт Срба и Албанаца ка Албанији без Харадинаја и његових старешина није било могуће. Контролу над свим имао је и брат бившег премијера. Информације о транспорту, држању, мучењу и закопавању имала је и група војника и официра Војске Албаније, јер су они као војна формација учествовали у борбама на граничној линији ʼ98. и ʼ99. године“, наводи извор „Блица“.
Претпоставља се да су органи продавани по цени од 25.000 до 100.000 тадашњих марака.
Харадинај се од других команданата разликовао и по бројности, односно територијалном обиму зоне. Када се сагледа простор којим је Харадинај управљао, чињеница је да је управо он држао територију према Албанији.
