Да би се уопште разумела Трампова изјава потребно је прво сагледати актуелну ситуацију Авганистану. Према речима политичког аналитичара и директора Руског аналитичког центра за Блиски исток и Кавказ Станислава Тарасова, талибани тренутно уживају подршку око 40 одсто укупног становништва Авганистана и представљају изузетно јаку силу, а управо зато је Америка и покренула преговоре са њима.
Како каже, не треба се оријентисати искључиво на Трампове речи или на његов начин размишљања — амерички председник је по питању Авганистана поприлично емотиван. Иако је предузео конкретне мере и донео одлуку о повлачењу снага, Американци су у исти мах покренули полузатворене преговоре са талибанима, додуше без учешћа званичног Кабула.
Тарасов тврди да је за сада нејасно ка чему то води и да ли је на помолу некакав споразум.
„Ипак је то једна источна земља у којој се све врти око трговине. Много је ту ствари на столу. Треба имати у виду да су талибани поприлично јаки, те да због тога не сматрају да је важно одржавати контакт са властима, са циљем стварања некакве коалиције. Они осећају да су самодовољни, да су снажни. Једино што их обуздава јесте присуство америчких снага“, истиче.
Он сматра и да Американци веома добро разумеју да би након тоталног повлачења њихових снага могло доћи до трансформације власти, односно доласка талибана на чело државе.
„Искуство које је Совјетски савез својевремено имао у Авганистану показује да је неопходно спровести систематичну и потпуну окупацију земље, али америчке снаге све што чине јесте да седе по гарнизонима и надају се лојалности становништва. То ни до чега неће довести. Американци, стога, разумеју бесмисленост сопственог присуства у тој земљи“, наглашава Тарасов.
Са друге стране, додаје Тарасов, у целој овој причи постоји и геополитички фактор, будући да је у авганистански проблем укључена и Кина и то путем реализације пројекта „Један појас — један пут“. Управо зато, додаје он, Американци настоје да искористе Авганистан као дестабилизациони фактор у Средњој Азији.
Поред тога, не треба заборавити да је на северу Авганистана у последње време све веће присуство ДАЕШ-а, чији су се припадници у те крајеве населили бежећи из Сирије и других региона. Иако су они тренутно поприлично тихи, њих је такође убудуће могуће искористити као дестабилизациони фактор, упозорава.
„Да резимирам, америчко присуство у Авганистану, које траје већ 18 година, није довело ни до каквог политичког решења, напротив, само ствара хаос и потенцијалну поделу земље. Америка би могла да реши питање Авганистана само у случају када би се одлучила на пуну окупацију земље, али они на то нису спремни. Не треба заборавити да је Авганистан опасна земља када је реч о терористичким нападима и потребно је бити спреман на велике жртве пре свега када је реч о војном контингенту“, закључује Тарасов.
Политички аналитичар и стручњак за Америку Рафаел Одухањан подсећа да су и пре Трампа стизале сличне изјаве по питању решавања конфликта у Авганистану, али да се ништа тим поводом није учинило. Према његовим речима, Авганистан је и даље растрзана земља, у њој се ништа не гради, а једина производња која је у порасту јесу наркотици који се извозе у Европу, па и Русију.
Према његовом мишљењу, Трамп је поприлично некомпетентан политичар, стога је најважније схватити шта је он имао у виду када је рекао да је неопходно завршити питање Авганистана, односно шта и кога он жели да „заврши“.
„Уништити све пред собом и поубијати 10 милиона људи, што је трећина целокупног становништва, јесте могућност којом Трамп стварно располаже. Међутим, надам се да он то не разматра као опцију. Завршити рат који су они сами и започели под изговором борбе против тероризма једноставно је немогуће. Они нису компетентни, не знају како то да ураде. Американци само могу да уништавају, али не и да граде“, сматра он.
Одухањан истиче и да је за завршетак рата у Авганистану потребна политичка воља, а то подразумева професионалан однос према проблему, али такав приступ се ни не назире. Ако питате било ког америчког дипломату шта је циљ присуства САД у Авганистану, никакав одговор нећете добити, закључује Одухањан за Спутњик.
