Колико пута смо слушали готово истоветне извештаје о гужвама на путевима и граничним прелазима „зачињене“ сликама километарских колона, поготово камиона са робом на излазу из Србије. Шпицеви у летњој сезони и у време празника готово да су незамисливи без извештаја репортера који јављају о гужвама, али и вишесатном чекању на граничним прелазима.
И ове недеље, само у једном дану, већ у седам сати ујутро кроз Хоргош је прошло 30.000 путника у 9.000 путничких возила и 157 аутобуса. Већ пословично је и простор између двеју граница био испуњен аутомобилима. Чекало се више од два и по сата.
Пројекат од 40 милиона долара
Није много боље ни на осталим прелазима. Зато ће, без сумње, кредит Светске банке одобрен Србији у оквиру програма „Олакшавање трговине и транспорта“ вредан 40 милиона долара бити од велике помоћи, како би дугогодишња пракса коначно могла да буде промењена.
Иако је Србија у претходне четири године изградила 300 километара ауто-путева, у исто време је број возила на њима повећан са 37 милиона на близу 54 милиона прошле године. Транзит кроз Србију ће са пуштањем у саобраћај Јужног крака Коридора 10 и пред скори завршетак Источног крака Коридора 10 ка Бугарској тек бити повећан.
„За разлику од прошлости, инфраструктура више није главни проблем за брже кретање људи и робе у региону, већ то постају граничне процедуре и дуго задржавање приликом преласка граница“, оценила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.
Планирано је да зајам буде оперативан у другој половини ове године, а корисници средстава у Србији су Управа царина, „Инфраструктура железнице Србије“, ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“.
Уз олакшавање прекограничног саобраћаја, пројекат са Светском банком, како је најавила министарка, обухвата и развој интелигентних транспортних система (ИТС) на Коридору 10 и унапређење прелаза путева преко железничких пруга. За спровођење пројекта биће надлежна јединица при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док ће о финансирању и уговарању радова и услуга водити рачуна Министарство финансија.
Какав ће бити нови систем
Објашњавајући шта конкретно подразумева пројекат са Светском банком, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица за Спутњик напомиње да су паре Светске банке добијене за интелигентни транспортни систем на Коридору 10.
Шта су интелигентни транспортни системи?
Како објашњава Поледица, они представљају надградњу класичног саобраћајног система којим се постиже значајно побољшање перформанси, одвијања саобраћаја, ефикасности превоза путника и робе, али и повећање безбедности и удобности путовања. Није занемарено ни смањење негативног утицаја саобраћаја на животну средину. Укратко, ИТС има за циљ побољшање управљања саобраћајем, а учесницима у њему да буду боље информисани и безбеднији.
„ИТС омогућава коришћење навигационог система за проналажење најбоље руте на основу услова у реалном времену, упозорава возаче на потенцијално опасне ситуације на време да би се избегле инцидентне ситуације, води возача до празног паркинг-места, преусмерава саобраћај у складу са условима на путу, прати грађевинско стање мостова, тунела и других инфраструктурних објеката“, прецизирао је саговорник Спутњика.
Он је то илустровао примером саобраћајне незгоде на путу, када се путем дигиталних информационих табли-портала дуж пута о томе обавештавају возачи на путу и преусмерава саобраћај на алтернативне правце. Нарочито је значајно да се саобраћај зауставља пре уласка у тунел и тиме смањи ризик од нежељених последица, нагомилавања саобраћаја у тунелима, што доприноси повећању безбедности учесника у саобраћају, наводи Поледица.
ИТС омогућава да уградњом сензора дуж пута возачи добијају правовремену информацију о стању на путу, како би се слањем информација предупредиле саобраћајне гужве.
Део зајма ће бити искоришћен за финансирање и унапређење 60 железничких путно-пружних прелаза железничке мреже, побољшањем саобраћајне сигнализације, уређаја за заустављање и напајање електричном енергијом на железничком прелазу, све у циљу побољшања нивоа безбедности.
„Национални прозор“
Поред увођења ИТС-а и унапређења путно-пружних прелаза, пројекат подразумева активности на повећању ефикасности прекограничног саобраћаја увођењем такозваног „јединственог националног прозора“ и електронске размене података на железничким граничним прелазима.
Поледица објашњава да на подручју Западног Балкана тај јединствени национални прозор представља заједнички циљ за олакшање трговине и обавеза у оквиру споразума Светске трговинске организације. То подразумева и пратећу реформу и модернизацију царинских служби које регулишу увозне и извозне процедуре.
Решење, како напомиње, треба да побољша транспарентност, смањи трошкове трговинских трансакција, побољша координацију активности и скрати време потребно за одобрење увоза, односно извоза робе.
Поред тога, пројекат ће подржати и проширити нови компјутеризовани транзитни систем. Електронска размена података на железничким граничним прелазима подразумева унапређење одговарајућих постројења, као и обезбеђивања опреме за убрзање граничне контроле како би се убрзао сâм проток робе.
Све то ће омогућити већу ефикасност на нашим граничним прелазима, али имајући у виду централни положај Србије у Југоисточној Европи, то ће значити и повећање ефикасности транспортног система читавог региона, закључио је Поледица.