Амерички Сенат потврдио је избор Марка Еспера за новог секретара за одбрану, место у кабинету Доналда Трампа које је већ дуже време било упражњено. Нови шеф Пентагона, други по реду од када је председник Трамп дошао на власт, изабран после, за многе, шокантне оставке Џејмса „Бесног пса“ Матиса, због неслагања са политиком америчког председника на Блиском истоку и у Авганистану пре седам месеци. Био је то најдужи период када је Пентагон био у в. д. стању у историји.
Еспер на место секретара за одбрану долази уместо Патрика Шанахана, који је пола године био вршилац дужности и који је, док у јуну није поднео оставку из породичних разлога (заправо због насиља у породици), словио за најозбиљнијег кандидата за место шефа Пентагона.
Широка подршка
Еспер је процес потврде у Сенату завршио са широком двопартијском подршком — за његов избор гласало је 90 сенатора, против је било осам. Опште оцене у америчкој јавности су да Есперов избор доноси стабилност у један од најважнијих ресора америчке владе, с обзиром на америчку умешаност у ратове у Сирији и Авганистану, као и на искушења која са собом носи криза са Ираном.
Вођа републиканске већине у Сенату Мич Маконел поздравио је Есперов избор речима да нови шеф Пентагона ужива велико поштовање у америчкој безбедносној заједници.
„Свет је пун озбиљних претњи Америци, нашим савезницима и нашим интересима, међу којима је и очигледно иранско инсистирање на јачању напетости на Блиском истоку. Потврда новог секретара за одбрану у Сенату, поготово некога са овим квалитетима, није могла да дође у бољем тренутку“, рекао је он.
Еспер важи за човека који има велико искуство око питања на Блиском истоку. Као припадник 101. ваздушнодесантне дивизије, познате као „Вриштећи орлови“, борио се у Заливском рату 1991.
Такође важи за човека блиског државном секретару Мајку Помпеу, са којим је заједно студирао на престижној Војној академији „Вест поинту“. Обојица су дипломирали 1986. године.
Еспер је био саветник неколико политичара у Вашингтону, укључујући и Чака Хејгела, који је касније постао секретар за одбрану у кабинету Барака Обаме. Две године (од 2017) радио је као секретар задужен за Армију САД.
Једину сенку на Есперов избор бацила је демократска сенаторка Елизабет Ворен (један од кандидата за председника демократа на изборима 2020. године), која је подвукла сумњу у Есперове везе са војно-индустријским комплексом.
„Дужност, част и отаџбина“
Воренова је изразила сумњу да се Еспер налази у конфликту интереса због повезаности са фирмом „Рајтеон“, за коју је радио пре него што је постао члан Трампове администрације.
„Са 18 година уписао сам ’Вест поинт‘ и заклео се да ћу бранити Устав и пригрлио мото ’дужност, част и отаџбина‘. Од тада сам живео у складу са тим вредностима. Ишао сам у рат за ову земљу“, одговорио је Еспер Вореновој.
Осим Воренове, против Есперовог избора гласало је још четворо демократа који су у трци за председничког кандидата — Кори Букер, Кирстен Гилибранд, Камала Харис и Ејми Клобучар.
Еспер је заклетву положио у Белој кући, на церемонији коју је приредио председник Трамп, а заклетву је положио пред судијом Врховног суда Семјуелом Алитом. Церемонији су присуствовали бројни чланови Конгреса из Републиканске странке.
Нова екипа комплетна
Очекујем да Еспер доследније и лојалније следи спољнополитичку агенду Доналда Трампа од генерала Матиса, каже историчар и добар познавалац политичких прилика у САД Саша Адамовић.
„На овај начин се комплетира нова екипа, која ће много више бити уз спољнополитичке замисли или намере председника Трампа“, сматра он.
Адамовић подсећа да је Трамп до сада променио шефа Стејт департмента, шефа Пентагона и шефа Савета за националну безбедност, који су се у можда најважнијим аспектима спољне политике разилазили са њим.
„Мислим да ће нови шеф Пентагона бити много лојалнији и да ће подржавати Трампову спољнополитичку агенду и да ће Трамп моћи много више да се ослони на њега него што је то могао са генералом Матисом“, закључује Адамовић.
