Нови маневар у Босни да се избаце из игре водећи Срби и Хрвати

CC0 / Balkan Photos / БиХ
БиХ - Sputnik Србија
Пратите нас
Самокандидатура Мирка Шаровића, од скоро председника Српске демократске странке и министра спољне трговине у Савету министара БиХ у техничком мандату за председавајућег тог тела, чини се да је још више закомпликовала ионако компликовану ситуацију око формирања власти на нивоу централних органа власти у БиХ.

Након прошлогодишњих избора, када је коалиција окупљена око Странке независних социјалдемократа Милорада Додика победила на изборима и освојила већину у оба дома Парламентарне скупштине БиХ, а сам Додик постао представник Срба у Председништву БиХ, принцип, према коме би у овом мандату Саветом министара требало да председава неко из редова српског народа, доведен је у питање.
Кандидат победника Зоран Тегелтија неприхватљив је за Странку демократске акције Бакира Изетбеговића, јер би се стриктно држао политике ентитета из којег долази — Републике Српске, а та политика каже да је учлањење БиХ у НАТО за РС неприхватљиво (Народна скупштина РС усвојила је Декларацију о војној неутралности).
Као основни услов за формирање Савета министара СДА и њен вођа Изетбеговић наводе прихватање МАП-а, пута у учлањење БиХ у Северноатлантску алијансу.

Шаровић као џокер 

У таквој ситуацији, када ни после скоро годину дана нема ни назнака о избору новог Савета министара, Мирко Шаровић даје изјаву да је спреман да буде нови председавајући Савета министара уколико буде формирана нова парламентарна већина.
Међутим, Шаровићеве намере су, према речима политичког аналитичара из Бањалуке Анђелка Козомаре, сасвим другачије. Свестан да не може да постане председавајући Савета министара, јер му то однос снага након избора не омогућава, његов циљ је да „на сваком кораку забада прст у око Милораду Додику и да га сваком приликом иритира“.

© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC Министар за економске односе БиХ Мирко Шаровић
Нови маневар у Босни да се избаце из игре водећи Срби и Хрвати - Sputnik Србија
Министар за економске односе БиХ Мирко Шаровић

„Он, наравно, на овај начин неће вратити углед који је изгубио СДС, али постиже циљ да се у СНСД-у сви дигну на ноге и да га критикују, нападају, вређају, што ни за њих није много корисно“, објашњава Козомара.
Опструкција РС није страна овом њеном некадашњем председнику, подсећа он. Као министар спољне трговине Шаровић је спречио договор Додика и руског председника Владимира Путина да се једино БиХ совјетски клириншки дуг исплати у готовом новцу уместо у компензацији. Шаровић је опструирао исплату кредита за изградњу путева у Српској, а такође је бањалучком аеродрому одузео дозволу за извоз меса у Турску и дао је тузланском.
„Иза тога да добије подршку оних са којима жели да прави Савет министара сигурно стоји обећање да ће прихватити МАП, да ће прихватити НАТО. Он је то и изјавио између редова, да НАТО није непријатељ, него је гарант безбедности БиХ, када би се учланила. Дакле, он води отворену антисрпску политику за ове четири године, колико је био у Савету министара“, оцењује Козомара.

Изборна математика 

Међутим, ма колику подршку Шаровић да задобије од својих могућих коалиционих партнера, изборна математика му не иде у корист.

„Предлог за избор председавајућег Савета министара даје Председништво. У Председништву Додик има право вета ако буде прегласан од друга два члана. Осим тога и ако би Додик дао сагласност, Веће народа, у којем СНСД има апсолутну већину коју нико не може да угрози, не би потврдило тај избор. То Мирко Шаровић веома добро зна“, каже наш саговорник.

Потпуно непотребним затезањем односа Шаровић жели да унесе раздор међу странке у РС и српске посланике у Парламенту БиХ, додаје он.

Чист аутогол 

Шаровићева самокандидатура за место председавајућег Савета министара БиХ за аналитичара Цвијетина Миливојевића је аутогол, јер на тај начин Шаровић огољује покушај постизборног инжењеринга у БиХ.
Миливојевић подсећа на ситуацију у којој је Председништво БиХ сачињено од два бошњачка и једног српског члана, алудирајући на то да је представник Хрвата у БиХ Жељко Комшић заправо изабран бошњачким гласовима.

„Према томе, у старту имамо један накарадан изборни инжењеринг који се дешавао од самог дана избора. Све се, наравно, дешавало у дослуху са западним делом међународне заједнице. Хрвати су покушавали да изборни систем ускладе са Уставом, то им није успело и догодило им се да човек за кога је гласало деведесет одсто Хрвата није изабран“, подсећа Миливојевић.

Истиснути СНСД И ХДЗ

Други аспект проблема, према Миливојевићевим речима, потиче након саопштавања изборних резултата за Парламентарну скупштину БиХ. Док је у РС власт формирана лако, дотле се на нивоу Федерације БиХ и централних органа власти упорно, потезима Бакира Изетбеговића, пролонгира формирање власти.

„То је врло вешт покушај најјаче странке у Бошњака да онемогући да у централним органима власти и органима Федерације, која је једна врста заједнице Бошњака и Хрвата, буду легитимни представници Срба и Хрвата“, констатује Миливојевић.

Тај покушај на делу се види приликом формирања Савета министара:

„Савет министара БиХ, овај који тренутно функционише, у в.д. стању је још мало па годину дана. Имамо врло чисте резултате избора у сва три народа — ХДЗ је убедљиво победио међу Хрватима, СДА међу Бошњацима, а коалиција око СНСД-а у РС. Према томе, јасно је и шта су грађани у БиХ одлучили. Дакле, окосницу власти морају да чине представници те три странке као легитимни представници три народа. СДА покушава да онемогући, пре свега, на нивоу БиХ улазак Додикове странке у власт, што им је, рецимо, пошло за руком пре четири године“, каже Миливојевић и подсећа да су тада у Савет министара ушле странке које су у РС чиниле опозицију.

Чекају се ментори са Запада

Законодавство у БиХ довољно је неодређено, па в.д. стање Савета министара може да траје и четири године, али и не мора, за шта је, према Миливојевићевим речима, потребна добра воља оних који одлучују о потезима СДА.
„Реч је о неколико ментора те странке, од којих већи део долази са Запада такозване међународне заједнице. Они очигледно у овом тренутку покушавају да учине нешто што је математички немогуће“, објашњава Миливојевић.
Коалиција окупљена око СНСД-а контролише апсолутну већину међу српским делегатима у том телу, због чега је Шаровићева кандидатура осуђена на неуспех.

„Постоји још један додатан проблем за Шаровића. Овај пут ни ХДЗ, који се појављује као озбиљан коалициони партнер СНСД-а, не би дозволио формирање такве врсте Савета министара. Пре четири године ХДЗ се није мешао у тај избор, као трећи партнер је ћутао, овај пут зато што су на својој кожи осетили шта значи када се пренебрегне воља једног конститутивног народа, потпуно сам сигуран, неће дозволити такву врсту постизборног инжењеринга“, закључује Миливојевић.

Хрватска три принципа 

Према изјавама које дају у јавности, ХДЗ неће подржати Шаровићеву кандидатуру. Тако је Предраг Кожул, посланик ХДЗ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, изјавио да је Шаровићева самокандидатура неозбиљна и неодговорна, јер власт мора да има легитимитет.
Кожул је навео три принципа за формирање власти на централном нивоу: прво, да власт формирају јасни изборни победници сва три конститутивна народа; други, да извршна власт мора да има законодавну већину у оба дома Парламента БиХ и трећи, да власт на нивоу БиХ мора да прати структуру ентитетских нивоа због проходности и хармонизације свих битних одлука.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала