Радев, иначе бивши официр Ратног ваздухопловства, изјавио је да жестоки спорови у Парламенту Бугарске сведоче о недовољном одобравању јавности тог споразума.
Политичка снага јача од правне
Како оцењује Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, вето Румена Радева има велики политички значај и представља прво крупно противљење председника Бугарске некој одлуци Владе. Са друге стране, како додаје, вето има и ограничену правну снагу.
„Парламент Бугарске може поново да гласа о овом питању и уколико донесе одлуку о куповини америчких авиона бугарски председник на то више неће моћи да стави вето, већ ће споразум бити потписан и примењен. Дакле, у политичком контексту ово јесте важна ствар, али са правно-формалног становишта посматрано мислим да ће Бугарска на крају ипак купити америчке авионе“, сматра Пророковић.
Превирања због Америке
Саговорник Спутњика ипак верује да ће гест бугарског председника оставити велике последице на политичку сцену те земље и њену динамику.
„Претпостављам да је присутно велико противљење бугарске јавности, тим пре што се видело противљење не само десничарских партија, већ и унутар бугарске Социјалистичке партије као друге највеће политичке организације у тој земљи. Због тога је и Радев предузео овакав корак, јер он не жели да иде против мишљења јавног мњења, нити жели да иде против протеста које опозиција свакодневно исказује. Овде дакле није реч само о техничким стварима које је он као бивши пилот навео као недостатке тог споразума, него и о великом политичком незадовољству, па и неким друштвеним гибањима која у тој земљи постоје“, напомиње Пророковић.
На дуге стазе…
Иако се, додаје Пророковић, краткорочно ништа епохално неће десити, дугорочно је ово вероватно један од првих корака у обликовању и усмеравању тог незадовољства које је у Бугарској прилично велико, не само према председнику Владе Бојку Борисову, него чак и према ЕУ и НАТО-у.
„Бугари нису видели неке велике ефекте од чланства у Европској унији, а од учлањења у НАТО да и не говоримо. Резултати су стални трошкови и никакве гаранције које су обећаване почетком 2000. године када је требало аплицирати за чланство у НАТО“, категоричан је Пророковић.
Треба имати на уму, примећује Пророковић, да су чланице НАТО међу најзначајнијим и највећим купцима америчког наоружања, а Сједињеним Америчким Државама је изузетно важан сваки уговор о куповини.
„Од таквих послова у великој мери зависи судбина америчког војно-индустријског комплекса. Зато Американци не могу једноставно да пређу преко оваквог потеза бугарског председника. Бугарска је за њих важна чланица, јер Американци имају четири војне базе на територији те земље које функционишу као екстериторијалне јединице. Бугарска је важна и због контроле црноморског акваторија, али и неких наредних акција против Русије, пре свега оријентисаних ка Криму, као и због одржавања стратешке комуникације са Грузијом“, објашњава Пророковић.
Фактор Турске
Бугарска, додаје, постаје све занимљивија Америци и због Реџепа Тајипа Ердогана, јер се Турска отргла америчкој контроли и уколико Трампова администрација буде желела да предузме неке кораке против Ердогана то ће радити пре свега са територије првих суседа Турске, што Бугарска свакако јесте.
Американци, сигуран је Пророковић, на неки начин морају да санкционишу Румена Радева због уложеног вета.
У овом тренутку, како каже, делује да ће бити речи о предузимању неких потеза политичког карактера — вероватно ће Вашингтон оштро протестовати, а амерички званичници и дипломате у Софији ће избегавати сусрете са њим.
„Даљи кораци зависе од тога како ће се цела ова новонастала криза у Бугарској одвијати. Није тајна да западне земље, пре свега САД, нису биле задовољне ни када је Радев изабран за председника Бугарске, јер је означен као човек који симпатише Русију. Они према њему ни до сада нису имали благонаклон став, а тек након овог вета који је уложио треба очекивати да ће се однос Америке према Радеву додатно погоршати“, закључује Душан Пророковић.
