Подсетимо, у августу 1995. године хрватска паравојска започела је операцију „Олују“, која је трајала неколико дана и која се завршила укидањем независне Републике Српске Крајине. У операцији је протерано више од 250.000 ненаоружаних цивила: жена, деце и стараца. За тај злочин против цивилизације и цивила — нико није одговарао.
Предсказује опасан сценарио
Председавајући Међународног савета руске дијаспоре Вадим Колесниченко каже да тај предлог не доноси никакво решење, напротив.
„Украјинска страна још нема јасну и доследну спољну политику и због тога разни представници украјинских власти иступају са различитим изјавама. Та изјава поново алудира на питање увођења мировних снага или предсказује опцију која се примењивала према Србима“, истиче Колесниченко.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске народне републике, које су прогласиле независност, након државног преврата у Украјини у фебруару исте године. Наш саговорник додаје да су такви предлози у ствари покушаји украјинских власти да подигну себи рејтинг у земљи.
„То не доноси мир у Донбасу, него предвиђа искључиво заузимање територија и сузбијање било каквог неслагања са владајућом идеологијом. Стога, тај предлог противречи Минском споразуму и веома је нереалан. То су редовне поруке јавном мњењу да се Украјина бори да поврати контролу над читавом територијом“, објашњава Вадим Колесниченко.
Умерени и екстремни националисти
Члан Савеза за међунационалне односе при председнику Русије Богдан Беспаљко сматра да део украјинске елите, у коју вероватно спада и поменути украјински дипломата, несумњиво жели да спроведе сценарио сличан операцији „Олуји“ из 1995. године, која је резултирала протеривањем и уништавањем Срба. Стотине хиљада људи завршило је у Босни и Херцеговини без средстава за живот, подсећа наш саговорник.
„Нажалост, у Украјини у протеклих тридесет година на власт долазе или умерени или екстремни националисти. Очигледно је да украјински дипломата припада другој категорији. А екстремни националисти сањају о војном решењу за Донбас које не предвиђа никакав компромис, а камоли у виду Минских споразума. Очигледно је да је овакво расположење карактеристично не само за њега, већ и за друге украјинске политичаре. Понекад су изражени у умеренијем маниру, као што то чини, на пример, председник Украјине Владимир Зеленски, који је ипак одбацивао могућност амнестије и других тачака Минских споразума.“
Суштинских промена нема
Беспаљко не очекује нарочите промене у политици нове украјинске власти:
„Једино што ће се екстремни и максимално наглашени русофобични национализам са развијеним заставама бити замењен умеренијом русофобијом, чему доприносе, чини се, народно и демократски изабрани председник Зеленски и нови Парламент. Међутим, у суштини, ове две политичке снаге у Украјини (екстремни националисти и мекши националисти), у ствари ће представљати исту струју. Само ће Порошенко бити екстремна фракција, а Зеленски — мање екстремна. Генерално, Зеленски има исту политику према Донбасу. За сада се само мењају речи, али не и суштина. Порошенко је говорио да ће уништити Донбас, Зеленски говори да му је приоритет да оконча рат у Донбасу, а заправо рат се наставља као и до сада, а примирје се не поштује.“
Ипак, Беспаљако сматра да дипломата који најављује украјинску „Олују“ и није нарочито значајан човек.
„Неке украјинске дипломате себи су дозвољавале и оштрије изјаве, чак су хвалиле Трећи рајх, на пример. Очигледно је да такво расположење постоји у украјинској елити. И та елита, након избора и промене власти, углавном није нигде отишла. Нажалост, Донбас за сада само треба да се спреми на то да ће се овај спори рат наставити“, закључује Беспаљко.
