Током расправе није прихваћен амандман Маје Гојковић, која је као посланица СНС-а, предложила да се тај износ односи на све дугове до 5.000 евра, а не само за комуналне.
Ново правило је да се као купац не може појавити јавни извршитељ, његов заменик, помоћник или члан породице до четвртог степена сродства.
Када је реч о извршењу које се одбија од плате, оно може износити до половине зараде, а уколико је реч о минималној заради извршење не сме бити веће од њене четвртине.
Ако је извршење на пензији, одбитак може бити до њене трећине, односно до четвртине ако је пензија минимална, преноси Танјуг.
Изузетак постоји само у погледу наплате законског издржавања и то до једне половине свих наведених примања.
Извршење на примањима ратних и мирнодопских војних инвалида на основу инвалиднине, ортопедског додатка и инвалидског додатка може да се спроведе само до њихове трећине (уместо половине) и само да би се намирила потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања.
Изменама закона биће уведена и електронска аукција за продају непокретности и електронска огласна табла — за достављање одлука и других аката.
Тако ће продаја непокретности у извршном поступку убудуће бити потпуно анонимна и аутоматизована, кроз електронску платформу за јавно надметање за продају непокретности и покретних ствари (е аукцију).
Министарка правде Нела Кубуровић најавила је да ће се од 1. јула 2020. године јавно надметање за продају непокретности организовати искључиво преко електронског надметања. Заинтересовани ће се надметати под шифром, куповине ће моћи да се прате и тиме ће, како очекује, бити спречене злоупотребе.
Закон прописује и новчане казне за дужнике који скривају, оштећују или умањују своју имовину и тиме спречавају извршитеља да уради свој посао.
Новчана казна предвиђена је и за сва друга лице која ометају или спречавају спровођење извршења и она може да износи од 10.000 до 200.000 динара за физичка, односно од 100.000 до два милиона динара за правна лица.
