Истина о страдању Срба у БиХ мора угледати светло дана, а сви који су чинили злочине за њих бити кажњени, поручено је са овог помена.
Дванаестогодишњи Слободан Стојановић је са родитељима, након напада припадника такозване Армије БиХ, у јуну 1992. године, избегао на српску територију. Након неколико дана вратио се у своје село да одвеже пса, који је остао у дворишту. Упркос покушајима, његова размена није успела, а до 1993. године о њему се ништа није знало, пренела је РТРС.
Миле Вукадиновић Профа, који је био сведок ратних збивања, рекао је да је преговарао са муслиманима који су у Каменици држали заробљеног Слободана.
Вукадиновић је рекао да је био присутан када је Слободаново тело пронађено 16. јула 1993. године у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника приликом ископавања посмртних остатака пет српских бораца.
„Било је за не поверовати да је људско биће могло да уради тако нешто дванаестогодишњем дечаку. Слободан је био измасакриран по рукицама, ногама, глави, а на грудима му је био сечивом урезан крст“, подсетио је Вукадиновић.
Малог Слободана је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника убила Елфета Весели, припадница диверзантског вода такозване Армије БиХ. Суд БиХ је 8. маја изрекао првостепену пресуду којом је осуђена на 10 година затвора за то свирепо убиство. За породице српских жртава казна је непримерена.
„Видите сами да нико у прошлом рату није био поштеђен, чак ни деца од десет, 12 година, ни деца у колевци. Ово вам је један од тих примера да нико не одговара. Док наши људи за недоказане злочине у разним затворима робијају годинама“, истакла је Стака Петровић, председница Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила града Зворника.
Породица и бројне делегације положиле су цвеће и запалиле свеће на месном гробљу где је сахрањен дечак Слободан Стојановић, а у порти Храма Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служен је помен за сву децу невино страдалу у протеклом рату.
