Бацање хране представља велики социјални и еколошки проблем, а код нас се највише бацају воће и поврће, затим пилетина, риба, млечни и пекарски производи. Најновији извештај Уједињених Нација показује да је у свету око 800 милиона гладних људи.
Представница „ВВФ“ Адриа Милена Драговић за Танjуг каже да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће и поврће, и то највише због тога што је неодговарајуће величине и облика.
„Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики супермаркети желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Због тога бацање хране представља социјални проблем, јер са једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а са друге стране имамо милионе људи широм света који су и даље гладни“, навела је Драговић.
Драговић истиче и да бацање хране представља еколошки проблем, и то због неколико разлога. Пре свега, објашњава она, храна која заврши као отпад на депонијама представља извор емисије гасова који доприносе ефекту стаклене баште, а због нових пољопривредних земљишта крче се шуме или друге површине које су природна станишта бројних дивљих животиња и биљака.
„Такође, за производњу хране користи се огромна количина воде и енергије, штавише, од укупне потрошње воде на свету 70 одсто се потроши за наводњавање пољопривредних земљишта“, указала је Драговић.
На питање да ли у Србији постоји пракса донирања хране онима којима је потребна, Драговић објашњава да је законска регулатива око донирања хране у нашој земљи врло компликована.
„У сарадњи са хотелима на новом пројекту ’ВВФ Адриа‘, који је покренут ради спречавања бацања хране, сазнали смо од хотелијера да не постоји могућност да они донирају храну која им није потребна, јер су јако строга санитарна правила и у Србији се тиме бави искључиво Банка хране“, навела је Драговић. Наводи да је то законска регулатива коју би требало мењати како би надлежне институције пронашле начин како да предузетници вишак хране на најлакши начин, а поштујући све стандарде безбедности хране, донирају онима којима је најпотребнија.
„После спроведених истраживања, ’ВВФ‘ је издала извештај у којем је закључила да је потребно мењати читаву светску прехрамбену индустрију, од производње хране, до њене дистрибуције и складиштења“, каже Драговић.
„Ту долазимо и до личног момента — шта бисмо ми као појединци могли да урадимо, тако да „ВВФ“, осим инсистирања да се мења прехрамбена индустрија на нивоу одлука Влада држава и великих компанија, инсистирају да појединци паметније купују храну и да је искористе пре истека рока употребе“, закључила је Драговић.
