Само у главном граду Србије, од јануара до маја, посета Кинеза бележи раст од 77 одсто и остварено је 56 хиљада ноћења, што је, с обзиром да се ради о прекоморској дестинацији, сјајан резултат.
„Просечан кинески туриста у Србију долази у групној тури, има око 50 година, у сваком граду задржи се у просеку два дана, спава у солидном хотелу и спреман је да потроши ван пансиона“, каже за Спутњик Ирена Чаликјан, из туристичке агенције „Сабра“, која више од 10 година доводи Кинезе у Србију.
„То су групе које обилазе цео Балкан; никада не долазе само због Србије. Све зависи од њиховог програма, али најчешће крећу од Београда, некада дођу на половини туре, а некада у њему завршавају посету. Сходно томе ми имамо различите програме: обилазе Нови Сад или иду ка Нишу, понекад и ка Златибору; кућица на Дрини у Бајиној Башти и манастири незаобилазне су дестинације, а понекад иду и до Ђердапа“, каже она.
Зашто баш Србија и Београд
Због значајног раста броја страних туриста, Београд је 2015. године постао члан Светске асоцијације градова у туризму, а исте године на Сајму у Шангају добио је признање као најзанимљивија дестинација и имао је најпосећенији штанд. Ове две чињенице у Кини су га буквално лансирале на туристичко тржиште.
„Главни адут Србије у привлачењу туриста из Кине је безвизни режим, а Београд се на основу тога изборио да буде ’хаб‘ — центар из кога ће обилазити друге градове, али и земље региона“, објашњава директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић.
„Кинези нам долазе из 20 градова, сви су или регионални или свекинески центри, а то значи да су по нечему значајни и да су им приходи веома добри. У року од само две године променио се однос између оних који путују у сопственој режији и оних који путују у организованим турама, и то у корист ових првих. Мења се и старосна структура. Некада су то били људи средњих година, па породице, а сада имамо и све већи број младих људи“, каже Поповић.
Пљескавица и печење побеђују хамбургер
„Наше виђење Кинеза, које се заснива на опажањима од пре 30 или 40 година, пало у воду: они су данас радо виђени гости, јер су добри потрошачи. Ланац брзе хране ’Мек Доналдс‘ и домаћа брза храна их не занимају, а новац остављају у скупим ресторанима“, каже.
„Занимају их локални обичаји, локална култура и храна; немају никакве предрасуде када је у питању било која земља коју посећују, па тако и наша, а потпуно су оперисани од било које врсте предрасуда, јер живе у једној великој, значајној култури, тако да их све занима“, каже први човек Туристичке организације Београда.
Он додаје и да су туристички радници Београда и Србије морали да се потруде да гостима из Кине обезбеде добар приступ интернету, јер функционишу преко мобилних телефона, посебно преко апликације „Ви чет“, која заокружује доста потреба у животу једног човека, од банковног рачуна, до фотографија са пута.
Селфи — најбоља реклама за Србију
„У просеку, један кинески туриста у Београду услика чак 1.000 фотографија, готово све их подели на тој мрежи и тако привуче нове туристе у Србију. Због свега тога Туристичка организација Београда управо приводи крају нову јавну набавку за следећу туру промотивних активности преко интернета у земљи у којој компанија ’Гугл‘ и апликација ’Вајбер‘ не функционишу. Морамо да проналазимо начине да тамо будемо видљиви, интернет је важан, али су ипак кључни сарадници које имамо у Кини“, каже Поповић.
„Захваљујући пре свега политичким и економским односима између наше две земље ми смо доста тога прескочили. Седимо на тим састанцима који се једне године организују у Кини, једне у Европи или Северној и Јужној Америци, често са колегама из нашег дела света, и они не могу да се начуде како смо ми тако далеко дошли за тако кратак временски период. Успели смо уз помоћ кинеских пријатеља“, истиче Поповић.
Србија повезала регион
„Србија је урадила још једна важан корак у привлачењу туриста из народне Републике Кине. Иако се у борби за тржиште не бирају средства, БиХ и Црна Гора су итекако заинтересоване за кинеског госта, па је наше ресорно Министарство иницирало заједнички рад на овом послу“, каже за Спутњик потпредседник Владе и министар туризма Расим Љајић.
„Земље региона нису наши конкуренти у томе, ми их видимо као потенцијалне партнере, из простог разлога што кинески туристи током једног путовања желе да обиђу најмање две, а често и три земље. Зато смо настојали да креирамо заједнички туристички производ са Босном и Херцеговином и са Црном Гором. Разговарали смо и са Македонијом, све у циљу привлачења што већег броја кинеских туриста“, каже он.
Лако мерљиви резултати у овој грани привреде кажу да је рецепт Министарства туризма добар. Србију је прошле године посетило 102.000 туриста из Кине. То је раст од 98 одсто у односу на 2017. годину. Такође, у првих пет месеци ове године било их је за 33 одсто више у односу на исти период 2018. године. Остварено је чак 78.000 ноћења, што је раст од 53 одсто.
„Настојаћемо да кроз интензивне промотивне кампање, на кинеском тржишту са једне стране, а са друге са садржајном туристичком понудом, повећамо број кинеских туриста“, каже министар Љајић.
„Безвизни режим видимо као велику шансу, јер оно што је туристима данас најважније, то је да лако дођу до одређене дестинације: први услов је безвизни режим, а други директне авио линије. Нажалост, сада немамо директан лет између Пекинга и Београда, али постоје добре везе са других дестинација, тако да је број кинеских туриста упркос укидању тог лета наставио да расте“, закључио је министар Љајић.
Европу последњих година посети између 12 и 15 милиона гостију из Кине. Европска туристичка академија предвиђа да ће до краја следеће године Стари Континент пожелети да види чак 20,8 милиона туриста. Очигледно је да ће Србија ову чињеницу искористити на најбољи начин.
