Заборавило се да је ОВК у првој половини деведесетих прошлог века била на списку терористичких организација у Стејт Департменту, а онда је преко ноћи „нестала“ са тог списка и постала „ослободилачка“ војска. Да је ОВК био далеко од ослободилачке војске, а много ближе терористичкој паравојној формацији, која је чинила страшне злочине на територији Србије, односно Косова и Метохије, међу првима је јавно изнео Швајцарац Дик Марти. Европски посланик у Савету Европе, децембра 2010. године, уз помоћ српских власти, поднео је извештај о нехуманом третману људи и о трговини људским органима на Косову коју је организовао Хашим Тачи.
Пандорина кутија
Од тада, чини се да расте свест о томе да такозвано независно Косово воде људи окрвављених руку — Хашим Тачи, Кадри Весељи, Рамуш Харадинај... Тачније, људи који су по свим расположивим доказима одговорни за најтеже злочине почињене над једним народом у срцу Европе. То сада увиђају и међународни званичници, бивши командати међународних снага који су били на Косову, представници међународних цивилних мисија, новинари, истраживачи, научници… И све више о томе говоре — јавно.
Све више о новом имиџу ОВК говоре и пишу страни медији — француски, немачки, амерички, а један од документараца који је оставио посебан утисак је филм „Бесконачни рат“, италијанског новинара Рикарда Иакона који ће у уторак, 30. јула, у 21 сат и 50 минута бити емитован на РТС-у 1, а који је урађен у италијанској продукцији РАИ 3.
Да ли се „Пандорина кутија“ о томе шта је била ОВК, која је заправо једина историјска тековина „независне државе Косово“, све више отвара? Да ли свет мења свој поглед на Косово и борбу ОВК? И колико „држава“, чији је политички врх, па и део опозиције фактички „виђен“ за Суд за злочине почињене на Косову над Србима и дугим неалбанцима формиран под надзором Европске уније на основу извештаја Дика Мартија, може да буде поштована и прихваћена у међународној заједници као држава?
Мења се атмосфера
Небојша Човић, бивши заменик председника Владе Србије и бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију, каже да је наша земља, од почетка рата на овим просторима, па до бомбардовања 1999. године у светским медијима и у већини политичких кругова буквално оцрњена у негативној кампањи. На питање колико се медијска слика о свему променила, Човић одговара:
„То није лако, за то ће бити потребно време, али у сваком случају се постепено мења. Сетимо се само каква је била медијска кампања, а која је претходила бомбардовању, и како су Срби и Србија оцрњени тада у међународној јавности. Све то су смислили и радили носиоци пројекта ’независног Косова‘ — Америка, Велика Британија, Немачка.“
Њихове су јавности систематски подучаване да је Србија агресор, а Срби силоватељи и убице, напомиње Човић, уз подсећање да је ОВК у то време „променила страну“ од терористичке до ослободилачке организације уз помоћ браће Хил, Ричарда Холбрука и осталих.
„Од чега и од кога ослободилачку? Кад ово кажем не желим да умањим ни грешке наше политике у том временском периоду, али ОВК никада није била ослободилачка војска. То грађани Косова пре свих почињу да распознају, а ту пре свега мислим на Албанце, јер њих није могло да погоди веће зло, од зла које су добили — да се ти такозвани бивши команданти ОВК пресвуку у одела и лаковане ципеле и заседну у разноразне кабинете и постану власт на простору Косова и Метохије“, уверен је Човић.
Уновчили подршку
Наш саговорник каже да се ништа није случајно дешавало у случају подизања ОВК, од логистике, па до наоружања, истичући ту улогу НАТО-а и Америке који су предњачили. Он додаје да ти исти нису ни после потписивања Резолуције 1244, 1999. године демилитаризовали ту паравојску, већ су јој недавно фактички омогућили да постане и такозвана „војска Косова“. Ми ћемо морати да будемо мудри и стрпљиви, јер у Америци још има елемента дубоке државе који неће тако лако да се одрекну нечега од чега су пре свега појединци добро зарадили.
„Није лако сада изаћи из тог пројекта и признати да је међународна заједница направила катастрофалну грешку не само агресијом на СРЈ, већ и прављењем парадржаве на тлу Србије у Европи, а која у основи има криминал, тероризма и злочин“, наглашава Човић.
Он је уверен да је тако нешто неодрживо и да ће током времена идеализација ОВК сигурно пасти, а то се види и по степену нервозе која је присутна код садашњег политичког естаблишмента у Приштини. Колико ће снаге и моралне енергије међународна заједница имати да уђе у обрачун са ратним злочинима Албанаца, то ће показати дани који долазе, а на то ће утицати и епилог новооснованог суда.
ОВК или УЧК
До сада је око 70 припадника ОВК у овом или оном својству седело на судској клупи у Специјализованом суду у Хагу за злочине ОВК. Међу њима најпознатији је Рамуш Харадинај, који је већ два пута био у Хашком трибуналу, али је казну избегао јер није било сведока.
Иначе, „ослободилачка војска Косова“ или на албанском Ushtria Çlirimtare e Kosovës (UÇK), према налазима државних органа републике Србије, али и западних обавештајних служби, углавном се финансирала трговином дрогом, док је и добар део осталих средстава прикупљен криминалним активностима. ОВК је званично основана 1994, а први пут у јавност је изашла 1996. године. Одмах је и изнела своје циљ — независно Косово. Додуше, делови ОВК су заступали и циљ припајања свих албански насељених подручја — Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке држави Албанији и самим тим стварање „велике Албаније“. Оснивач и вођа терористичке ОВК је све до смрти 1998. године био Адем Јашари, који је почетком деведестих година прошлог века основао најорганизованију терористичку групу „Јашари“, а после уништења групе најзначајније место преузима Хашим Тачи све до распуштања ОВК 1999. године.
