УЖИВО Иран запретио САД невиђеном војном акцијом, цене нафте расту, цео свет страхује од инфлације

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи осудио је данас потез Бахреина, који је одузео држављанство становницима те земље који су исказали симпатије према Ирану. Багеи је за Ирну рекао да то показује дискриминаторски приступ власти Бахреина.

Иранска влада оптужила је Бахреин за кршење људских права 69 особа којима је одузела држављанство, због наводне подршке иранским нападима на земљу.

Заменик иранског министра спољних послова Казем Гарибабади изјавио је данас да се америко-израелски напади на 130.000 цивилних објеката, кућа, болница и невојне инфраструктуре могу сматрати ратним злочином и злочином против човечности.

Он је на састанку са председницом Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) Мирјаном Шпољарић у Техерану оценио да ништа није остало од међународног права и међународног хуманитарног права осим празних речи, тврдећи да Сједињене Америчке Државе и Израел немају никаквог поштовања према тим принципима, преноси телевизија Пресс.

Рекао је да су поједине арапске владе у региону Персијског залива подржале "антииранску војну агресију" уступањем своје територије, објеката и војних инсталација САД и Израелу.

"На основу такве документоване подршке, одређене суседне земље не могу се сматрати непристрасним и легално се сматрају странама умешаним у агресију. Иран није имао другог избора него да пружи одговарајући одвраћајући одговор на нападе који су потекли из ових држава", оценио је заменик министра.

Цене нафте данас су значајно порасле, јер су и даље слаби изгледи за скорашње решавање сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана и поновно отварање Ормуског мореуза.

Цена нафте Брент порасла је за шест одсто и кретала се на нивоу од 118 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI за седам одсто, на око 107 долара по барелу.

Скок је уследио док се на тржиштима аналзира шокантни излазак Уједињених Арапских Емирата из Организације земаља извозница нафте (ОПЕК плус), уз знаке да би сукоб између Сједињених Америчких Држава и Ирана могао да се настави.

Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је данас да се напади на здравствене установе и особље повећавају широм света, уз приметан пораст од почетка недавног сукоба на Блиском истоку.

У саопштењу се наводи да је, пре него што су Сједињене Америчке Државе и Израел крајем фебруара покренуле ваздушне нападе на Иран, број напада на здравствене установе и његово особље на глобалном нивоу износио у просеку око 3,7 дневно, а сада је просек порастао на 4,3 напада дневно.

Како се наводи у саопштењу, напади укључују ваздушне ударе и гранатирање болница и клиника, као и хапшења и застрашивање здравствених радника.

Председник Русије Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп разговарали су вечерас о ситуацији у Ирану и Персијском заливу.

Како је навео, у Москви сматрају да би копнена операција САД против Ирана била опасна.

Путин је, у разговору рекао да би обнављање војних акција против Ирана довело до изузетно негативних последица по цео свет Русија је понудила Сједињеним Државама низ идеја за решавање проблема у вези са иранским нуклеарним програмом, рекао је Ушаков.

Трамп је дао своје оцене у вези са сукобом у Ирану.

Амерички председник додао је да Вашингтон очекује да Техеран призна пораз и каже „предајемо се“.

Акције на европским берзама данас су пале, док су инвеститори анализирали пословне резултате компанија и одлуку да Уједињени Арапски Емирати напусте Организацију земаља извозница нафте ОПЕК плус.

На тржиштима је у фокусу и одлука УАЕ да напусти ОПЕК од 1. маја, што би могло утицати на глобално снабдевање нафтом.

Аналитичари оцењују да би овај потез могао довести до повећања производње те земље, али да геополитичке тензије и блокада кључних поморских праваца и даље ограничавају глобалне токове енергената.

Начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ) генерал-потпуковник Ејал Замир изјавио је данас да нема прекида ватре у јужном Либану, док се настављају дејства против либанске групе Хезболах, коју подржава Иран.

Замир је, током посете граду Тајбех на југу Либана, где су распоређене трупе ИДФ-а, казао да се неће толерисати напади Хезболаха, као и да Израел неће напустити своју нову безбедносну зону док се не отклони претња заједницама на северу Израела, преноси Тајмс оф Израел.

"У Либану, мисија коју нам је доделио политички ешалон јесте да се позиционирамо дуж линије како бисмо спречили директну ватру на заједнице. То смо постигли, ово је линија на којој се налазимо. Можда ће бити потребно да останемо на њој", истакао је Замир.

Очекује се да ће се више од милион људи у Либану суочити са кризом у снабдевању храном у наредним месецима, због обновљеног сукоба са Израелом и масовног расељавања, показује анализа Интегрисане фазе класификације безбедности хране (ИПЦ).

Анализа ИПЦ-а показује да 1,24 милиона људи у Либану неће бити у могућности да редовно задовољава основне потребе за храном и да ће бити приморани да смање квалитет и количину конзумиране хране.

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је данас да се још истражују околности америчког напада на иранску женску школу на почетку рата са том земљом, у којем је погинуло око 170 људи, углавном деце.

Хегсет је, одговарајући на питања чланова Одбора за оружане снаге Представничког дома америчког Конгреса, рекао да је несрећна ситуација и даље под истрагом.

Рат Сједињених Америчких Држава у Ирану коштао је до сада 25 милијарди долара, изјавио је данас Џулс Херст, високи званичник Пентагона који је задужен за финансије, који је тиме дао прву званичну процену ратних трошкова.

Херст је конгресменима у Одбору за оружане снаге Представничког дома рекао да је већина тог новца била потрошена за муницију.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је Одбору за оружане снаге Представничког дома рекао да ће повећање буџета Пентагона за следећу годину на 1,5 билиона долара „одржати најмоћнију и најспособнију војску на свету“.

На данашњем отварању америчких берзи углавном је забележен пад акција, пре свега због даљег раста цена нафте услед америчке блокаде иранских лука.

Цене нафте порасле су и данас након што је амерички председник Доналд Трумп наложио сарадницима да се припреме за продужену блокаду Ирана.

Нафта је поскупела за четири одсто, па се цена америчке сирове нафте WTI креће на 104 долара по барелу, док је међународна референтна Брент достигла 117 долара по барелу.

Цена нафте Брент је данас премашила 117 долара за барел због пораста геополитичких напетости око Ормуског мореуза, пошто инвеститори страхују да ће овај кључни пролаз за транзит нафте остати затворен дуже време ако Сједињене Америчке Државе продуже блокаду иранских лука.

Континуирано америчко поморско пиратство и бандитизам у облику такозване поморске блокаде ускоро ће се суочити са практичном и невиђеном војном акцијом, изјавио је данас високопозиционирани неименовани извор из иранских безбедносних снага.

Иранске оружане снаге које делују под командом штаба Хатам ал-Анбија поручују да стрпљење има границе и да је неопходна казна ако Вашингтон настави своју илегалну поморску блокаду око Ормуског мореуза, преноси ПрессТВ.

Неименовани извор иранске државне телевизије је нагласио да је Иран у наметнутом рату доказао да се Сједињене Америчке Државе више не суочавају са пасивним или предвидљивим противником.

„Захваљујући снажном отпору свог народа и оружаних снага, и мудром, храбром и одлучном лидерству вође Исламске револуције ајатоле Сеједа Моџтабе Хамнеија, Иран је успео да неутралише и дискредитује све америчке опције за столом“, изјавио је извор Пресс ТВ и додао да је уздржаност коју су до сада показале иранске оружане снаге имала за циљ да пружи шансу дипломатији, омогућавајући САД да прихвате иранске услове за трајно окончање рата.

Савет за координацију исламске пропаганде позвао је Иранце да се придруже националном скупу под називом "Кампања Џан Фада за Иран Имама Резе" као завет верности вођи Исламске револуције ајатолаху Моџтаби Хамнеију.

Савет у саопштењу позива "племениту и будну иранску нацију да обележи благословену годишњицу рођења Имама Резе, осмог имама у шиитском исламу, снажним јавним присуством које показује националну солидарност, веру и народну одлучност".

"Јавна излазност, камен темељац националне моћи, више пута је гарантовала достојанство и напредак земље у историјским тренуцима. Предстојећа мобилизација биће још једна манифестација колективне воље", наводи се у саопштењу.

Скуп је најављен за данас од 15 до 21 часова по локалном времену на главним улицама и трговима у Техерану и широм земље.

Портпарол иранског парламентарног Одбора за планирање и буџет Абас Годрати изјавио је данас да Иран продаје своју нафту по ценама које су чак двоструко више од уговорених, упркос међународним санкцијама, посебно онима које су увеле Сједињене Америчке Државе.

Годрати је навео да извоз нафте није заустављен и да су санкције, како тврди, довеле до већих економских губитака за САД него за ирански буџет, преносе медији.

Он је оценио да САД покушавају да уведу санкције на дигиталне валуте како би пореметиле трговинске размене.

Амерички председник Доналд Трамп поручио је Ирану да се "сабере" и "опамети" и пристане на захтев САД да обустави свој нуклеарни програм.

У објави на својој друштвеној мрежи Трут Соушл, амерички председник је поделио вештачком интелигенцијом генерисану слику себе како држи пушку док га окружују експлозије, уз натпис: "Нема више господина Финог Момка!"

Немачки канцелар изјавио је да је председнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу рекао зашто сматра да је рат у Ирану погрешан, али да истовремено покушава да одржи добар однос са њим и да је до сада у томе успевао.

Он је то рекао одговарајући на питање медија зашто јасније не противречи америчком председнику и додао да током последње посете САД није јавно расправљао са њим о његовим ставовима о Шпанији, НАТО алијанси и другим питањима.

"Не почињем расправу о Шпанији или Великој Британији пред новинарима у Овалном кабинету. Рекао сам председнику иза затворених врата да су обе земље поуздани НАТО партнери које не би требало да изгубимо. Од самог почетка себи говорим да нема смисла водити спорну дискусију у тој атмосфери. Гледао сам оне који су то радили и нису добро прошли", рекао је Мерц алудирајући на украјинског председника.

Министар пољопривреде Ирана Голамреза Нури изјавио је да су залихе основних добара у земљи веће него у мирнодопска времена, имајући у виду да се 85 одсто прехрамбене безбедности земље ослања на домаћу производњу.

"Само 15 одсто потреба народне исхране и тржишта задовољава се из иностранства. Уз мере које су осмишљене, чак и упркос рату, није било ни најмањег поремећаја у прехрамбеној безбедности земље", рекао је Нури.

Анализирајући услове у земљи током протеклих 60 дана, он је описао ситуацију као "наметање сложеног и дуготрајног рата".