Прича о кинеском економском расту као главној претњи за америчке интересе потиче, међутим, искључиво из Вашингтона, на шта из Пекинга одговарају да ће тако бити све док Сједињене Државе своје интересе буду дефинисале као доминацију у свету, свуда и заувек. У томе је и кључна разлика између некадашње конфронтације САД и СССР-а и актуелне између САД и Кине, објашњава Милорад Денда, дугогодишњи дописник домаћих медија из Пекинга.
Подсећајући да трговински рат Вашингтона и Пекинга траје од прошле године, Денда наводи да чак и да се неки споразум направи и ублаже тарифе које су две земље увеле једна другој, на дугорочном плану то ништа битно неће променити, и супротстављање две силе ће се наставити на свим пољима.
Американци остају усамљени
„У Вашингтону се упалила црвена лампица када су схватили да, кад се саберу све економске везе и инвестиције најјачих америчких савезника са Кином, оне знатно премашују трговинске везе и инвестиције с Америком“, објашњава Денда у емисији „Свет са Спутњиком“.
Према речима дипломате Зорана Миливојевића, није ново да је Кина конкурент и ривал, али је ново да је Кина брже него што се очекивало дошла у ту позицију и да озбиљно угрожава амерички супрематију.
Период који се помињао као реалан да Кина постане економски број један, а то је 2050. година, каже он, озбиљно се скраћује.
„Уз то, кинески ’Појас и пут‘ отворио је простор да Кина на дугорочној основи обезбеди сарадњу великог броја земаља у простору који је геостратешки веома важан, а то је евроазијски. Опасност је непосредна, а глобални контекст се убрзано мења. Американци остају усамљени и са протекционизмом и са коришћењем санкција, а стварају се нека друга савезништва, рецимо између Кине и Русије, што није наивна прича и доводи у питање не само надмоћ Америке него и међународни поредак који је наметнут том супрематијом“, наводи Миливојевић.
Савезништво Русије и Кине
Како напомиње овај дипломата, Вашингтон би требало да схвати да је савезништво Русије и Кине контрапродуктивно за дугорочне америчке интересе.
Денда скреће пажњу и на оштро упозорење које је ових дана стигло из Пекинга у виду тзв. „беле књиге“, одбрамбеног плана Кине до 2035. године, у ком се наводи да кинеска армија треба да буде „светске класе“, али и да се не искључује примена силе на Тајвану.
„Саопштавање кинеских ставова о стратегији одбране пада у тренутку кад је Америка све агресивнија у далекоисточном и азијскопацифичком региону и кад је Кина нападнута симултано на неколико важних тачака њених виталних интереса: протести у Хонгконгу, амерички бродови плове Тајванским мореузом, отварање питања ујгурске мањине у Синђијангу и уз све то — економски рат. То је део стратегије исцрпљивања и слабљења Кине, све у нади да ће се омести у тенденцији да буде доминантна сила кроз неколико деценија“, каже Денда.
Опасност за глобални финансијски систем
У осврту на трговински рат САД и Кине, у ком су с америчке стране уведене тарифе на кинеску робу вредну 250 милијарди долара, а са кинеске на америчку у вредности од 110 милијарди, др Катарина Закић са Института за међународну политику и привреду истиче да ово није први економски рат у историји, али да јесте најоштрији, што може имати последице и на глобалном плану.
Досадашња генерална директорка ММФ-а Кристин Лагард је више пута упозоравала до каквог слома светске економије може да дође ако се овај економски рат настави, подсећа она.
Америчка параноја
Коментаришући тврдњу директора ФБИ Кристофера Реја да је Кина за САД озбиљна контраобавештајна претња, те да су у Америци постали сумњиви и кинески студенти, Денда констатује да има мишљења да су се облаци макартизма поново надвили над Америком, али иако још није дошло до „лова на вештице“, чињеница је да је у САД присутна нека врста параноје од Кине.
„Међутим, све што се догађа кад прогласите неку економију за главног непријатеља, када говорите о столетној борби, када уводите у речник питање идеолошког и политичког система — заправо је тражење алибија за оно што се догађа, а то је смањивање америчког утицаја у свету. Они су свесни да долази промењено време, у коме они више нису арбитри. Да онај свет у коме су они с врха пирамиде свима управљали нестаје, и онда приче о студентима који доприносе крађи тајни личе на гротескну ситуацију у којој је све упрегнуто да се америчком бирачу објасни зашто Америка више није главни светски играч, а све то пред изборе“, описује ситуацију Денда.
Он ипак сматра да ће Трамп, ако добије нови мандат на изборима 2020. године, односе са Кином и Русијом мењати у позитивном смеру.
