Нису именоване, али у технолошким дивовима који ће морати пред федералне истражитеље у САД, сви су препознали „Фејсбук“, „Гугл“, „Амазон“ и „Епл“. Америчко Министарство правде најавило је истрагу о највећим онлајн платформама, током које ће бити испитано да ли су незаконито гушиле конкуренцију. Истрагу већ спроводи Федерална комисија за трговину, а сличне се већ воде и у ЕУ.
Информација о новој истрази уследила је десетак дана пошто је иста федерална комисија за трговину одлучила да са рекордних пет милијарди долара казни „Фејсбук“ због скандала са фирмом „Кембриџ аналитика“, којој је уступила податке 87 милиона корисника те мреже, на основу којих је током прошлих председничких избора правила психолошки профил америчких гласача. Реч је о највећој казни која је изречена некој од технолошких компанија.
Разбијање монопола
Иста комисија је 2012. године казнила и „Гугл“, али знатно мање, са 22,5 милиона долара.
И ЕУ је „Гуглу“ изрекла три велике новчане казне: због намештања резултата онлајн продавница у претрази, због уцењивања клијената да објављују прво његове огласе и због тога што условљава произвођаче смартфона, који користе његов оперативни систем „Андроид“, да фабрички инсталирају „Гуглове“ апликације.
На разбијање монопола „Фејсбука“ у мају је позивао и суоснивач те компаније, који ју је је потом напустио, Крис Хјуз. Он је у „Њујорк тајмсу“ оценио да је моћ Марка Закерберга, оснивача и извршног директора тог технолошког гиганта, без преседана.
Закербергов утицај је запањујући и превазилази утицај било које друге личности из приватног сектора и власти. Он контролише три кључне платформе за комуницирање — „Фејсбук“, „Инстаграм“ и „Воцап“, које свакога дана користе милијарде људи, написао је тада Хјуз. По његовом мишљењу, неопходно је да у оквиру америчког Конгреса буде основана агенција која би се бавила регулацијом технолошких гиганата и која би, пре свега, требало да се бави безбедносним питањима и заштитом приватности.
Да ли најава нове истраге значи да је, како је то навео Хјуз, заиста почело доба одговорности за „Фејсбук“, који у свету има 2,5 милијарди корисника, али и за друге монополисте?
Држава у држави
Истрага би могла да доведе до прве ревизије антимонополских закона после више деценија, како би се прилагодили индустрији која није ни постојала када су писани. Или су технолошки гиганти већ толико јаки, да су практично постали држава у држави.
Професор на Београдској банкарској академији Божо Драшковић напомиње да те компаније зарађују на економији обима, на великом броју учесника где су корисници тих платформи уједно и њени произвођачи информација, података, „робе“ која циркулише на њој. Али кључна зарада је ипак у пласирању маркетиншких порука.
„Додатно, то одговара врло често моћним земљама које преко тих платформи могу да контролишу одређена кретања података у свету. Може служити и интересу појединих држава, значи и у обавештајне сврхе. Нормално и у сврхе продаје података великим маркетиншким компанијама о лицима која их користе уз велике накнаде“, напомиње саговорник Спутњика, истичући да је реч о глобалном монополу који је у овом случају специфичан.
Произвођачи су дисперзирани, њих 2,5 милијарди који користе „Фејсбук“ истовремено су и потрошачи, они који креирају одређене информације, фотографије, податке, поруке.
На питање шта ту држава може да уради, овај аналитичар Института економских наука каже да прво треба да води рачуна да ли су за ниво услуга које монополиста одређује цене превисоке и да снажним опорезивањем утиче антимонополски. Али и додаје:
„Држава код сваког монопола може да уради врло једноставну ствар — да наложи цепање компаније и формирање конкуренције. Напросто, може да донесе одлуку да се нека компанија подели на неколико. Било је таквих случајева у борби против монопола да се компанија мора поцепати на три, четири, пет компанија и онда се уводи конкуренција, што заправо и спречава монополску позицију“, указује Драшковић.
Међутим, он додаје да је у овом случају било очито да постоје разлози или неки интереси зашто се то не ради. Уз то, сматра он, постоји и лењост конкуренције, запитавши се зашто се не формирају додатне мреже, или мреже у другим земљама које ће постати конкурент „Фејсбуку“. Није то, каже, никаква велика филозофија ни иновација.
Последице сукоба САД и Кине
Драшковић претпоставља да ће због технолошког сукоба између „Гугла“ и „Хуавеја“, односно САД и Кине, почети да ничу нови играчи, конкуренција са новим платформама у наредној деценији, сматра Драшковић.
Он не очекује пуно од нове америчке иницијативе о истрази.
„Постоји низ могућности да се развију нове платформе, али то мора да крене као иницијатива из света. Нисам сигуран да ће САД и њихове власти бити спремне да њихову компанију, која има предност у свету и коју на крају крајева могу да контролишу, поцепају на неколико компанија. Они ће нешто говорити о њиховом монополу, али ништа значајније, зато што преко њих могу да контролишу одређене процесе“, скептичан је Драшковић по питању резултата америчке истраге технолошких гиганата по питању спречавања конкуренције.
А питање је колико би ефекта и имало било које кажњавање монополиста. Оне новчане казне нису имале ефекта, јер је казна увек знатно мања од прихода.
Јасно је то на примеру „Фејсбука“, који је прошле године у два наврата доживео драматичан пад акција на берзи, али је на крају године забележио 22,1 милијарду долара профита, 39 одсто више у односу на годину дана раније.
Зато и не чуди када „Њујорк тајмс“ закључује да борба против џинова Силицијумске долине неће бити лака и подсећа да је влада водила вишегодишње поступке против монопола ИБМ-а и „Мајкрософта“ без много успеха. Један од разлога је и то што су велики толико велики, да имају новца за најбоље лобисте и адвокате.
