Она је, критикујући Џонсона уочи њиховог првог састанка у Единбургу, навела да је Шкотска игнорисана током процеса „брегзита“, те да је дошло време да се „сви они којима је стало до будућности Шкотске окупе и заједно одреде пут, а торијевцима поруче да престану да терају земљу у пропаст“.
Овакве оцене Николе Стерџон стигле су неколико дана након што је британски премијер рекао немачкој канцеларки Ангели Меркел да је једини начин да буде постигнут споразум о „брегзиту“ укидање такозваног „бекстопа“, односно заштитног механизма за границу са Ирском.
Из Единбурга ништа ново
Како за Спутњик оцењује Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, поруке које стижу од стране шкотске премијерке нису ништа ново, јер је она била и још је против изласка Велике Британије из ЕУ.
„Када је реч о оценама да ’брегзит‘ води ка распаду Уједињеног Краљевства, то је политика Шкотске, а не централне владе у Лондону и Енглеске. То је политика Николе Стерџон, она је тако дошла на власт и ништа друго нема да понуди. Дакле, мало је вероватно да ће ова ситуација, односно ’брегзит‘, довести до распада Уједињеног Краљевства. Наиме, у Шкотској је одржан референдум који није прошао, а ово су само политичке вежбе, на неки начин и под утицајем Брисела и бриселске бирократије“, сматра Љепојевић.
Хоће ли закон бити јачи од освете?
На питање како би Борис Џонсон могао реаговати на овакве поруке из Шкотске и да ли постоји могућност да централна влада у Лондону такве гласове покуша да ућутка, примера ради смањењем финансијских средстава намењених Шкотској, Љепојевић каже да је то такође мало вероватно.
„Постоји закон о финансијској помоћи Шкотске од стране централне владе у Лондону, тако да то не зависи од воље премијера или било кога другог. То је закон који је донео парламент, а закони се не мењају вољом било кога“, напомиње Љепојевић.
У чијем је дворишту лопта?
Коментаришући могућност да Брисел у преговорима са новим британским премијером промени мишљење по питању „бекстопа“, Синиша Љепојевић каже да је то сада много извесније него раније.
„За разлику од Терезе Меј, нови премијер Борис Џонсон не искључује могућност да се из ЕУ изађе без договора. Тереза Меј је себи свезала руке тако што је искључила излазак без договора и Европска унија је могла да је уцењује. Сада је битно другачија ситуација, јер Борис Џонсон каже, а и његова Влада је у том смислу чврстог опредељења, да Велика Британија напусти Унију 30. октобра са договором или без њега. Сада је, што се каже, лопта у дворишту ЕУ“, објашњава Љепојевић.
Фактор Немачке
Он подсећа да је Немачка најмоћнија земља Европске уније, али је истовремено и највећи европски трговински партнер Велике Британије.
„Немачкој је сигурно више него било коме другом стало до тога да се на крају ипак постигне неки договор, тако да су позиције актуелне владе у Великој Британији много јаче у преговорима са Европском унијом него што су биле када је реч о претходној владајућој структури“, указује Љепојевић.
Сигурно је, додаје наш саговорник, да би Џонсону, као и свима, више одговарало да до договора дође. Међутим, напомиње Љепојевић, нови британски премијер и његова Влада имају црвене линије и на тој основи су и добили подршку чланства владајуће Конзервативне партије.
„Он ће ићи том линијом и ако Европска унија није спремна да на тој основи постигне договор, онда се иде из ЕУ без икаквог договора. Дакле, позиција званичног Лондона је сада много јаснија него раније“, категоричан је Љепојевић.
