Тема емисије била је француски космички програм. Наиме, Француска је недавно основала космичку команду, а Милиновић каже да је то знак да се француска технологија налази у самом светском врху.
Како је почело
После пропасти америчког космичког програма „Аполо“, пропао је и европски космички програм, почео је причу Милиновић. Европски космички програм обновљен је 1973, када је формирана група која је требало да пројектује нову ракету „Аријана“. И у тој екипи, као и у екипи „Апола“, било је Срба. У екипи која је радила на пројекту „Аријана“, налазио се професор Ненад Хрисафовић.
„Програм ’Аријана‘ је генерацијска прича — 40 година, шеста генерација ’Аријане‘ треба да ступи крајем ове и почетком идуће године на сцену. У програму ’Аријана‘ учествовао је један од највећих конструктора, наш господин Хрисафовић, наш колега, конструктор Аеро-космотехнике, који је цео живот провео на ’Аријани‘“, каже Милиновић.
Аријана је врх у технолошкој игри, додаје саговорник Мирослава Лазанског.
„Све оно што ’Аполо‘ није смео да рескира, него је правио онако како је морало, да би сигурно летео, ’Аријана‘ је пробала да промени. То је тако дивна прича. ’Аријана 1‘, ’Аријана 2‘ и ’Аријана 3‘ су мале ракете у односу на ’Аполо‘, који је полетао са три милиона кила. ’Аријана‘ је, није ни то мало, 200.000 тона, 250.000 тона, врло ’загуљена‘ маса, која је требало да избацује сателите. Француска је одлучила да направи космички транспорт и схватила да је једина у Европи која то може“, каже Милиновић.
Лондон није стао уз Париз
На Британију која је, како каже професор Милиновић, стала уз Америку, Француска није могла да рачуна и иза свог космичког програма стала је са свим својим знањем.
„Аријана 4“ већ има модуларну концепцију лансирања сателита — са једног корисног терета иду по два сателита на различите орбите. Друго, покушала је да се са двостепеним ракетама, када корисни терет изађе у орбиту, лансира у различите орбите.
„Француска је направила задатак који је ужасан. Има да направите јединствено возило које иде на малу орбиту, средњу орбиту и геостационарну орбиту у једном лансирању! Да је мени неко задао такав задатак, рекао бих му да је луд и почео бих да му објашњавам да су брзине и висине различите. Не, они су радили из генерације у генерацију на томе — да из једног лансирања обезбеде коју год хоће орбиту и да направе модуларне концепције мотора“, објашњава Милиновић.
Француски концепт је прво конструисао извиђачке, па навигационе сателите.
Космичка и војна ракета
Са друге стране, задатак француских научника био је да „Аријана“ мора да буде употребљена и у војне сврхе — са једне стране да праве космичку ракету (огромне масе, огромна поузданост), као и војну која је три пута мања.
Француски тим због тежине задатка неуспешно покушава да имитира Насине ракете, а потом су кренули да праве подваријанте сваке „Аријане“. До данас је испаљено око 500 „Аријана“, што за мале, што за средње, што за гео и лео орбите.
„Аријана“ је јединствена по томе што је прва лансирала бустер моторе који паралелно иду на чврсто и течно гориво. Амерички „Спејс шатл“ ишао је на бустере са чврстим горивом, док је француска идеја била да направи бустер течни мотор који не може да подигне ракету, па да на то додају чврсти који су користили за балистичке ракете, који би помогли дизање ракете, док би бустери на течно гориво наставили да потискују ракету, када бустери на чврсто гориво отпадну.
Француски стручњаци су на програму „Аријана“ пробали све концепције и данас имају могућност да лансирају ракете са свим комбинацијама мотора.
