Компанија Сухој своје име дугује свом првом водећем инжењеру — Павелу Сухоју, који је 1939. године добио задатак да са својим тимом конструише и покрене серијску производњу првог модела лаког бомбардера Су-2. Сам Сухој већ је био искусан конструктор авиона, који је годинама радио са најистакнутијим совјетским конструктором ваздухоплова тога времена Андрејем Тупољевом.
Прво беше Су-2
Су-2 је био први авион који је Сухој самостално конструисао, са својим тимом га је осмислио, тестирао и ставио у употребу. Био је то лаки бомбардер-двосед, способан за блиску ваздушну подршку и извиђачке мисије.
Произведено је око 900 авиона тог типа, а Црвена армија га је активно користила у прве три године Другог светског рата. Остали типови које Сухој осмислио у том периоду, Су-1 и Су-3 или су остали на нивоу прототипа, или су произведени у малим серијама.
Су-7: први млазњак
Инжињерски тим Сухоја био је међу првима у СССР-у који је експериментисао са авионима на млазни погон. Први прототипови били су авиони мешовите снаге (имали су и клипни и млазни мотор), као што је био Су-5, а први прототип на млазни погон био је Су-10. Тим је распуштен 1949, а поново се окупља 1953. године.
Ловац-бомбардер Су-7 био је први Сухојев млазни авион који је ушао у серијску производњу. Совјетска армија користила га је од 1960. до касних осамдесетих година прошлог века. У том периоду произведено је више од 2.000 модела и коришћен је у земљама широм света. Сматра се да је у употреби остао још само у Северној Кореји.
Прелазак на производњу ловаца
Иако је имао највише искустава у производњи бомбардера, Сухој се у једном тренутку преоријентисао на производњу ловачких авиона. Су-9 је произведен крајем педесетих година прошлог века, а његова надограђена верзија Су-11 недуго затим.
За врхунац совјетске технике у производњи борбених авиона сматра се Су-15. Тај ловац-пресретач, произведен шездесетих година прошлог века, постао је окосница одбране совјетског ваздушног простора и учествовао је у већини инцидената када је ваздухопловство неке стране земље нарушило совјетски ваздушни простор.
Након овог модела, Сухој производи иконични Су-27 (и његове модернизоване наследнике, Су-30 и Су-35). Тај модел је и даље у активној служби у руској војсци и широм света.
Авион и модели-наследници показали су се као изузетно поуздани.
Верни бомбардерима
Поред производње ловачких авиона, компанија је остала верна свом заштитном знаку — бомбардерској авијацији. Породица ловаца-бомбардера Су-17, Су-20 и Су-22 била је међу најмасовније произвођеним моделима компаније. Ти ваздухоплови се још користе широм света.
Иако је Су-24 показивао знаке застарелости, тај тактички бомбардер остао је у активној служби у руској војсци и коришћен је у текућој антитерористичкој операцији у Сирији.
Његов наследник Су-34 већ се налази у саставу руског ратног ваздухопловства и лагано замењује старијег рођака.
Су-25 и његове модернизоване варијанте једини су модел авиона-јуришника, који руска војска користи за блиску ваздушну подршку копненим снагама. Тешко наоружан и оклопљен, доказао се у више сукоба широм света.
Поглед у будућност
Сухој је развио једини руски борбени авион 5. генерације — Су-57, током развоја познат и као ПАК ФА и Т-50.
Након опсежног тестирања више од десет прототипова, Су-57 ушао је у серијску производњу почетком ове године.
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
