Осим размене потпуно непомирљивих ставова, представници два дубоко посвађана табора, нису се сагласили ни око једне тачке.
Тако је протекао изненадни и од јавности сакривани сусрет, који су на Факултету политичких наука организовали Београдски фонд за политичку изузетност Соње Лихт и Фонд за отворено друштво Милана Антонијевића.
Шта је рекла власт, а шта опозиција
Конкретно, потпредседник СНС Небојша Стефановић и посланици те странке Владимир Орлић и Владимир Ђукановић, заступали су став да у Србији постоје сви услови за демократске и фер изборе и да се ту ништа није мењало од периода кадa су они били опозиција.
Са друге стране, представници опозиције, коју су предводили Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде, Зоран Лутовац, председник ДС и посланик Мариника Тепић говорили су да у Србији нема никаквих услова ни медијских слобода за излазак на изборе. Инсистирали су да се испуне захтеви из платформе експертске групе коју је формирала опозиција, а као алтернативу помињали су бојкот избора.
На моменте је та баражна размена „аргумената“ две стране била прилично наелектрисана, праћена тешким речима и претила је да пре времена оконча панел. Ипак, некако се изгурало до краја.
Представници ЦеСида и Црте, организација које се баве припремом, спровођењем и контролом избора, изнели су своје предлоге за поспешивање изборних услова, али ни те идеје нису добиле пуну сагласност власти и опозиције.
Занимљиво је да је састанак организован без учешћа новинара, ниједна страна га није унапред најавила, али је ипак, чим су политички зараћене стране селе за сто — све процурило у медије.
Због тога су представници власти, одмах после састанка, нагласили да нису преговарали са опозицијом, нити су показали слабост, већ су само учествовали на панелу који су организовале НВО.
Исто тако, и опозиционари су послали саопштење да нису учествовали у било каквим преговорима, вероватно да не би пред својим присталицама оставили утисак да су спремни на компромис са властима.
Коме је било „непријатно“
На неки начин, као да је, после вишемесечних уличних ратова, медијских разрачунавања, ванинституционалних обрачуна, и једној и другој страни „непријатно“ да јавно дају легитимитет љутим супарницима као саговорницима.
Ипак, неког дијалога је било. Нека нова страница је отворена.
Остала су питања — зашто баш изразито прозападне невладине организације организују овакве сусрете и ко стоји иза целе мисије.
Шта је коначан циљ — да се приближе дијаметрално удаљене политичке позиције, како би се избори регуларно одржали, или да се ствар изведе до краја, да се призна да нема договора и да се уђе у још жешћу конфронтацију.
Свакако, најважније је да се разговара. Следећа рунда разговора је најављена за средину августа.
Можда ће се тада и назрети одговори на нека питања која су провејавала данас, после изненадног сусрета власти и опозиције. Сусрета, који би остао тајан, да некоме није био главни циљ — да га обелодани.
