„Најзад, после бројних прекида и великих пауза, довршено је огромно здање суперлуксузног хотела ’Југославија‘ у Београду“, писали су београдски медији тог 31. јула 1969. године и преносили оцене стручњака — да је након више од две деценије градње главни град добио један од најлепших и најраскошнијих хотела Европе.
Изградња и опремање тог „великог града — хотела“ са луксузним собама, са 1.000 кревета, са апартманима, резиденцијама, ресторанима и салонима коштала је 146 милиона динара.
Красио га је и највећи лустер на свету, са 40.000 „Сваровски“ кристала, а имао је све — од базара у коме су гости могли да купују најразличитију робу до посебног пансиона за псе...
Онда су време, транзиција, бомбардовање, приватизација учинили своје.
Сада би се, након промене неколико власника, нереализованих пројеката, планови инвеститора о судбини хотела могли чути до краја године, сазнаје Танјуг.
Међу онима који желе да хотел, подигнут на обали Дунава, недалеко од ушћа, са погледом на Ратно острво и Калемегдан, поврати стари сјај је и заменик градоначелника Горан Весић, који за Танјуг каже да је Град протеклих година учинио све да усвајањем урбанистичких аката омогући да реконструкција почне.
Хотел Југославија — симбол једног времена, један је од ретких објеката који није реновиран и који није добио нову намену или нови живот, као што је случај са Метрополом или Домом синдиката, додаје Весић.
„Жао ми је због тога, јер ако мене питате — нема бољег места за хотел у Београду“, навео је Весић и подсетио да је хотел ипак приватна својина и да је на његовом власнику одлука када ће то да уради.
Он додаје да је хотел „Југославија“ на сувише добром месту и да је исувише важан за београдски туризам да би стајао тако незавршен као руина и да се због тога у Граду носе са мишљу да уведу посебну таксу на објекте који се налазе у зонама значајним за развој града, а који нису приведени намени, не би ли стимулисали власнике да их или реконструишу или продају неком ко ће то да уради.
Део хотела уништен је у НАТО бомбардовању 1999. Данас се у једном од делова тог некад најмоћнијег хотела на Балкану налази велики казино, у другом ресторан, у трећем можете поправити бицикл...
Уколико власник одлучи да реновира хотел, он ће вероватно добити потпуно другачији изглед, али сигурно уз највеће светске стандарде модерног хотелијерства и архитектуре, а као извесно се помиње да ће постати део најстаријег европског ланца „Кемпински“.
Архитекта Горан Војводић, чије је идејно решење пре скоро 10 година представљено као пројекат који би „хотелу требало да врати стари сјај“, у изјави за Танјуг подсећа да су у његовом пројекту примењени стандарди адекватни франшизи „Кемпински“, а инвеститори су тада потписали уговор о уласку у пословни ангажман“.
Он додаје да је то идејно решење које је уважавало све стандарде, укључујући и ограничења Завода за заштиту споменика, требало да се простире на око 150.000 метара квадратних.
Пројекат је подразумевао реконструкцију и модификовање хотелских капацитета на 350 смештајних јединица, али и изградњу шопинг мола и две куле повезане мостовима, платформама и панорамским лифтовима, обмотане заједничком стакленом фасадном опном, високом 163 метра.
Председник Асоцијације српских архитеката Слободан Малдини подсетио је да је хотел „Југославија“ изузетан пример модерне и као такав под окриљем Завода за заштиту споменика културе.
Конкурс за изградњу тог моћног архитектонског објекта који би представљао величину и снагу нове послератне државе покренут је на иницијативу ЦК КПЈ и председника СФРЈ Јосипа Броза Тита 1947. године, каже Малдини.
„Једноставне кубусне форме, чистих линија, пројекат у модернистичком маниру светски чувеног архитекте и урбанисте Ле Корзбијеа, пленио је једноставношћу и монументалношћу“, рекао је Малдини.
Претпоставља да ће заједно са комплексом хотела „Кемпински“ и тај део Земуна прерасти у савремени урбанистички центар.
О хотелу „Југославија“ снимљен је и документарни филм, а његов аутор Николас Вањије је раније за Танјуг од мноштва занимљивих прича издвојио постојање тајних подземних пролаза који повезују хотел и Палату Србија, али и причу о томе како је цар Етиопије Хајле Селасије „покренуо“ његово зидање.
„Цар Хајле Селасије рекао је Титу да Београд нема престижни хотел. Тито је затим узео телефон и наредио да почне градња хотела“, рекао је Вањије.
У овом хотелу боравили су и председници САД Ричард Никсон и Џими Картер, краљица Елизабета Друга, немачки канцелар Вили Брант, астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин и многи други. Био је и „карантин“ у коме су се најбољи спортисти и репрезентације припремали за најважније мечеве.
