„Ми смо разочарани том одлуком. Сматрамо је погрешном. Василиј Небензја је детаљно изложио наш став на састанку Савета безбедности о Сирији. Сматрамо да је то било урађен јасно и рационално, али је ипак био извршен притисак“, рекао је Пољански.
„Треба да добијемо детаље (поводом одлуке генералног секретара), пошто је то за нас било неочекивано“, додао је он. Дипломата је подсетио да су и раније постојале истраге поводом догађаја у Сирији и да је Русија о томе говорила.
„Било је мноштво лажних информација и ситуација“, нагласио је он.
„Предлажемо да се не измишљају вештачке реалности, већ да се суди на основу чињеница“, нагласио је Пољански.
Према речима руског дипломате, Гутереш је донео одлуку о истрази ваздушних напада у сиријској провинцији Идлиб под притиском једног броја држава.
„Поставља се питање, да ли је генерални секретар имао надлежности да покрене такву истрагу“, додао је он.
У изјави о почетку истраге, Гутереш се позвао на надлежности које му даје Члан 97 Повеље Уједињених нација.
„У том члану се говори само о томе да је он административни шеф организације. Не видим у њој директне надлежности (о покретању истраге)“, додао је руски дипломата.
Према речима Пољанског, Москва не искључује могућност да је истрага УН о инцидентима у Идлибу потребна Западу за нове оптужбе на рачун Русије и Сирије.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш је рекао новинарима да ће истрага комисије УН о ваздушним нападима у сиријској провинцији Идлиб бити у потпуности објективна.
„Пре свега, поштујем право Русије да се не слаже са мном. Поштујем и став десетине других чланица Савета безбедности, који је супротан. Уверавам вас да истрага може да донесе важне резултате и гарантујем да ће бити урађено све да будемо сигурни да је истрага потпуно објективна и неће бити извршена како би се нешто доказало, већ да би се сазнала правда“, нагласио је он.
Министарство спољних послова такође не верује у то да Гутереш има право да доноси овакву одлуку. Руски дипломатски ресор је одлуку о формирању комисије за истрагу инцидента у Идлибу назвао провокацијом која би могла да буде искоришћена за стварање препрека на путу политичког решавања кризе у Сирији.
„Члан 97 Повеље УН гласи: ’Секретаријат се састоји од генералног секретара и особља које може бити потребно организацији. Генералног секретара именује Генерална скупштина, по препоруци СБ УН. Генерални секретар је главно административно лице организације‘. Потпуно је нејасно како се такве формулације могу тумачити као надлежности које омогућавају да се формира ’комисија за истрагу‘“, запитали су се у Министарству спољних послова Русије.
Раније је саопштено да је генерални секретар УН Антонио Гутереш формирао унутрашњу комисију УН за „истрагу серије инцидената који су се десило на северозападу Сирије од тренутка потписивања меморандума о стабилизацији ситуације у зони деескалације Идлиб између Русије и Турске 17. септембра 2018. године“. Међутим, Русија је изразила жаљење због доношења овакве одлуке.
У уторак су на седници СБ УН представници САД, Велике Британије, као и заменик генералног секретара УН за хуманитарна питања Марк Лоукок, оптужили власти Сирије и Русије за нападе на хуманитарне објекте у Сирији, укључујући болнице. Стални представник Русије при УН Василиј Небензја је негирао оптужбе, позвавши партнере да провере информације пре него што почну са неоснованим оптужбама. Он је саопштења да Русија намерно бомбардује болнице и школе окарактерисао као лаж.
Након седнице, представници Француске, САД, Велике Британије, Перуа, Пољске, Белгије, Доминикане, Немачке, Индонезије и Кувајта су се састали са генералним секретаром УН како би видели да ли постоје средства помоћу којих би се покренула истрага о нападима на болнице у Сирији.
