Између осталог, у документу су описана зверства и малтретирања Немаца и литванске СС организације „Смовчики“ (угњетачи) над становништвом у месту Мереч, у Алитуском округу Каунаске области Литванске ССР.
У документу се наводи да се организација „Смовчики“ појавила првих дана немачке окупације 1941. године, а у њеном саставу налазило се неколико локалних становника. У новембру 1941. године казнени одреди есесоваца су након окрутних малтретирања и мучења убили око 900 људи, укључујући старе и новорођенчад.
Сталним претресима, нападима и хапшењима, преостало становништво је држано у сталном страху и морало је робовски да извршава све намере окупатора, истиче се у документу.
Око 200 људи послато је на робију у Немачку, док су други спаљени или живи сахрањени.
Према сведочењу многих историчара који су се бавили проучавањем архивских докумената из времена Другог светског рата, балтички, а нарочито литвански, колаборационисти одговорни су за најкрвавије злочине.
Литвански батаљони учествовали су у казненим експедицијама у Литванији, Белорусији и Украјини, у којима је локално становништво масакрирано. У јуну 1941. године литвански националисти извршили су погром у Каунасу, током којег је, према различитим проценама, убијено неколико хиљада Јевреја.
