Иницијатива предвиђа увођење санкција лицима и компанијама које продају или изнајмљују бродове за изградњу „Северног тока 2“, као и онима који пружају финансијску и техничку помоћ или осигуравају такве бродове. Закон ће сада бити послат горњем дому Конгреса, али да би ступио на снагу, потребно је да га прво усвоји Представнички дом, а након тога и да га потпише председник САД Доналд Трамп.
Међу могућим мерама помиње се забрана америчким банкама да учесницима пројекта дају зајмове и кредите у вредности већој од 10 милиона долара, као и одбијање издавања извозних дозвола или забрана плаћања у зони америчке јурисдикције.
Несугласице између републиканаца и демократа
Међутим, руски експерти оцењују да је појава ризика за реализацију пројеката „Северни ток 2“ и „Турски ток“ због могућег увођења америчких санкција мало вероватна. Једини негативни ефекат за руске пројекте који би могао да настане у случају увођења америчких санкција јесте померање рокова за пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“. Ипак, мало ко верује да ће и до тога доћи.
„Сенатори комбинују лепо и корисно. У САД постоје велике несугласице између демократа и републиканаца, али у једноме су они слични, а то је да би Русији требало показати њено место. У САД је увек постојао консолидовани негативан став према ’Северном току 2‘ и у овом случају видимо како Америка користи санкциону политику против Русије као против свог ривала у борби за енергетско тржиште ЕУ. Ни у каквим међународним инстанцама се такво санкционисање не практикује. Јасно је да постоји бизнис и да постоје санкције, и да то не треба мешати. Тим пре, тешко је замислити да би било који међународни орган могао да забрани Сједињеним Државама да намећу антируске санкције, полазећи од неопходности заштите пословних интереса САД“, каже за Спутњик руски експерт Станислав Бишок.
Очекује се да ће прве количине гаса преко гасовода „Северни ток 2“ бити испоручене до поноћи 31. децембра ове године. Такву процену дао је Рајнер Зеле, директор аустријске компаније ОМВ, која је међу инвеститорима пројекта. Према његовим речима, 70 одсто гасовода већ је положено на дно Балтичког мора и не очекује се одлагање пројекта. Он је подсетио да је за пројекат само остало да се добије грађевинска дозвола од Данске, али не очекује да ће то проузроковати кашњења.
Раније је представник управног одбора „Гаспрома“ Виктор Зубков рекао да руска страна очекује да ће Копенхаген дати сагласност за изградњу „Северног тока 2“ у октобру. Притом, реални рок за постављање цеви на данском делу руте трајаће највише пет недеља.
У руској Државној думи су уверени да рокови неће бити пробијени под утицајем било ког трећег фактора, с обзиром на то да су европске земље директно заинтересоване за овај гасовод. Европљанима су потребни енергенти по прихватљивим ценама да би развијали своју економију, која је у паду.
Америчке инсинуације
Међутим, очекује се да ће Американци наставити са својим инсинуацијама да ће Русија овај гасовод користити за уцењивање Европе и причама о томе да ће „Северни ток 2“ учинити Европу таоцем Русије, само како би потиснули Русију и на европско тржиште прогурали скупљи амерички гас.
Раније је амерички председник Доналд Трамп саопштио да би могле бити уведене рестриктивне мере против учесника овог енергетског пројекта. Он је критиковао Немачку због куповине руског гаса. Према његовим речима, Вашингтон „штити“ Берлин од Москве, покушавајући да заустави изградњу „Северног тока 2“. Oн је истакао да Русија „добија милијарде од Немачке“ и да би, по његовом мишљењу, куповина америчког природног течног гаса могла да буде „прави излаз“ из настале ситуације.
Ипак, амерички медији наводе да је сенатор Ренд Пол, кога називају „пријатељем“ Доналда Трампа, покушао да одложи разматрање закона о санкцијама против „Северног тока 2“, с обзиром на то да ова иницијатива може озбиљно да искомпликује односе између Вашингтона и његових европских савезника, јер водеће енергетске компаније из ЕУ учествују у изградњи гасовода.
Бела кућа такође није спремна да заоштри односе са Европљанима због руског гаса, кажу политиколози, а Брисел нема намеру да одустане од пројекта који доприноси јачању енергетске безбедности Уније.
Пол је позвао амерички Комитет да преиспита свој приступ и утврди да ли санкције против савезника НАТО-а и неутралних страна могу да имају бар неку ефикасност као стратегију супротстављања Русији. Он је упозорио да ће Америка, ако настави да поставља црвене линије и прети својим пријатељима као противницима, остати са мало пријатеља.
Пол је указао на то да нацрт закона, који је предложен у мају и који предвиђа увођење санкција извођачима радова и компанијама укљученим у пројекат, има много пропуста. Пре свега, иницијатива не наводи против кога се могу тачно увести рестриктивне мере. О томе мора да одлучује извршна власт, што, по мишљењу сенатора, крши уставна овлашћења Конгреса.
Погоршање односа Немачке и САД
Други проблем, са његове тачке гледишта, јесте тај што се на удару санкција неће наћи само Руси, него и европске компаније из Швајцарске, Италије, Француске, Немачке, Аустрије, Холандије, Шведске и Италије. Сенатор подсећа да подводни део гасовода уграђује швајцарска компанија која ради у САД, као и италијанска компанија са седиштем у Хјустону.
Аналитичка компанија „Стратфор“ оцењује да ће бити проблематично зауставити пројекат, који је скоро 70 одсто већ изграђен. Зато ће рестриктивне мере погоршати ионако тешке односе Вашингтона и Берлина.
Иако су америчке санкције технички још увек у стању да зауставе спровођење преосталих 30 одсто пројекта, њихово увођење угрозиће блиске и стратешки важне односе са Немачком.
Са овим становиштем се слажу и руски експерти, који истичу да за европске компаније овај пројекат није само питање финансијске добити, већ питање енергетске безбедности и питање будућности.
Шансе за увођење санкција учесницима „Северног тока 2“ озбиљно умањује и актуелни трговински рат између САД и Кине, као и ситуација на Блиском истоку. Другим речима, није разуман потез да се пред изборе 2020. године отвара додатни фронт са ЕУ по питању гаса. Због свега тога су руски експерти готово сигурни да санкције неће бити уведене, јер би то био удар на америчке савезнике, а „ударити на савезнике могуће је само једном, после тога они више неће бити савезници“.
Пројекат „Северни ток 2“ предвиђа изградњу гасовода с укупним капацитетом од 55 милијарди просторних метара гаса годишње, од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке, а носилац пројекта је руска државна енергетска компанија „Гаспром“. Вредност пројекта је око 9,5 милијарди евра. Осим „Гаспрома“, у његовој реализацији учествује пет западноевропских енергетских компанија – „Анжи“, ОМВ, „Шел“, „Унипер“ и „Винтершел“. Учешће у финансирању сваког од њих је 10 одсто.
